Страни експерти о томе шта Србију чека 2015

Брз напредак Србије у процесу евроинтеграција у 2015. ће највероватније изостати због питања Косова и отварања најтежих поглавља на самом почетку, а Београд чека још тежи посао у балансирању између ЕУ и Русије током председавања ОЕБС-у, сматра британски стручњак за Балкан Џејмс Кер-Линдзи.

Његов колега са Лондонске школе економије (ЛСЕ) Димитар Бечев оцењује да ће Србија у 2015. години наставити свој европски пут, али да ће више бити окренута решавању унутрашњих економских проблема него спољнополитичким темама.

"После веома значајног формалног почетка преговора у јануару, видљива је пажња за отварање поглавља у 2015. Међутим, брзог напретка највероватније неће бити из два разлога", навео је Кер-Линдзи у изјави за Танјуг, помињући пре свега неопходан напредак у хармонизацији правосуђа и владавини закона, а онда и косовско питање.

Виши научни сарадник ЛСЕ подсећа да је Европска унија раније најчешће започињала преговоре са поглављима на која би могло "лакше да се одговори".

"На пример, кад је Турска започињала преговоре 2005, она је првог дана отворила и привремено затворила поглавље о науци и истраживању", подсећа аналитичар и додаје да је до "данас то остало једино поглавље које је привремено затворено, док је 13 поглавља остало отворено".

Кер-Линдзи истиче да су ти дани сада прошлост, те да је ЕУ јасно ставила до знања да је њен најважнији приоритет хармонизација правосуђа и владавине закона и да због тога жели да започне (преговоре) са поглављима 23 и 24, која ће, сматра он, остати отворена до самог краја у преговорима.

Сличности и разлике са Кипром

Други разлог због кога Кер-Линдзи сматра да ће изостати рапидан прогрес Србије у евроинтеграцијама тиче се косовског питања.

"Како би приступила ЕУ, земља мора да покаже да може да примени читаву европску регулативу на целој својој територији, а Србија то не може. Иако тврди да има суверенитет над Косовом, она нема контролу над Косовом", наводи он.

Подсећа зато на случај Кипра, на чијој територији се налази самопроглашена Република Северни Кипар коју признаје једино Турска, али наводи да је управо то питање било главни камен спотицања на путу те земље ка ЕУ.

Кер-Линдзи, међутим, напомиње да се кипарски и косовски случај битно разликују, те да је у случају Кипра ЕУ прихватила захтев кипарске владе да суспендује примену закона ЕУ над северним делом острва, али да Београд има проблем што то за Србију не може да буде опција, с обзиром на то да велика већина чланица ЕУ признаје Косово.

"Они неће понудити Србији пут који ће значити да они, у ствари, фактички сматрају да је Косово део Србије. Уместо тога, мора бити пронађен други механизам који може да узме у обзир ситуацију на Косову, али који неће захтевати од Србије да формално призна Косово као независну државу", рекао је Кер-Линдзи.

Признаје да је то много компликованије него што људи уопште могу да замисле и додаје да није сигуран да ли Србија и ЕУ имају довољно јасну слику како то да реше.

"Уколико се не пронађе одговор (за Косово), онда би процес приступања Србије ЕУ могао да буде суочен са значајним одлагањима", упозорио је Кер-Линдзи.

Изазови и у ОЕБС-у

Кер-Линдзи наводи да се изазови налазе пред Србијом и кад 1. јануара буде дошла на чело ОЕБС-а.

"Београд се налази под значајним притиском да почне да усаглашава своју спољну политику према Русији са оном коју има ЕУ", оценио је овај експерт.

Додао је да ће Србија, као председавајући тe организацијe, "без сумње хтети да буде важан део у покушајима да се унапреди дијалог Русије и Запада".

Да би то постигла, како оцењује, Србија ће морати да буде препозната као искрен и независан посредник.

Кер-Линдзи наводи да "ово не значи да ће ствари бити једноставније за Србију" и наглашава да ће Београд морати много да балансира.

"На пример,  ако њена жеља да настави трговинску сарадњу са Русијом и непримењивање санкција ЕУ буду схваћени као покушај да профитира на шансама које се отварају увођењем санкција руском тржишту, онда ће то бити примљено међу чланицама ЕУ веома лоше", указао је британски стручњак за Балкан Џејмс Кер-Линдзи.

Закључује да би Београду убудуће могло да буде много теже да балансира него што је то до сада био случај.

Решавање унутрашњих проблема

Бечев верује да ће Србија у 2015. години наставити свој европски пут, али да ће више бити окренута решавању унутрашњих економских проблема него спољнополитичким темама.

"Србију у 2015. видим и даље заокупљену углавном самом собом. Мислим да су унутрашња питања као што су буџет, незапосленост, судбина државних предузећа и слично, много битнија него спољна политика или односи са суседима, што је по мом мишљењу, веома нормално", рекао је Бечев у изјави Танјугу.

Европске интеграције ће се наставити нормалним темпом, а дијалог Београда и Приштине биће обновљен, каже Бечев, мада, додаје, није сигуран да се могу очекивати неке важне иницијативе или кораци.

У председавању Србије ОЕБС-у види добру шансу за Србију, поготово сад када је, како каже, Русија ушла у финансијску кризу и под притиском је да тражи компромис са Западом.

Тај процес, каже он, неће ићи преко ОЕБС-а, али ће ипак можда имати позитиван утицај на стање у источној Украјини.

"ОЕБС још остаје једина међународна организација која је прихватљива за Москву као медијатор и форум за мултилатералну дипломатију за решавање кризе", закључује бугарски аналитичар.

Серока: За Србију 2015. година изазова, али и шанси

Година 2015. за Србију много тога обећава, каже Џим Серока, професор политчких наука Универзитета Оберн у САД, напомињући, међутим, да ће највећи изазови бити привлачење страних инвестиција и одолевање притисцима током председавања ОЕБС-у.

"Први пут након више деценија, Србија улази у нову годину без поларишућих међународних и домаћих политичких сукоба који су ометали напредак у прошлости", рекао је Серока у изјави Танјугу.

Када је реч о европском путу Србије у 2015. години, Серока ту не очекује ни значајнији напредак, али ни назадовање, пре свега због ситуације у Европи где економије стагнирају а евроскептични покрети расту.

Међутим, успешне иницијативе Србије да покаже жељу за сарадњом са ЕУ, нараочито по питању Косова, указују, како истиче, да Унија неће предузимати кораке којима би прекршила своја обећања о пријему Србије једног дана.

У најзначајније изазове који стоје пред Србијом, Серока убраја привлачење страних инвестиција, промовисање чисте и сигурне енергетске политике и избегавање сврставања на било чију страну у растућем конфликту између Русије и многих чланица трансатлантске заједнице.

"Председавање Србије ОЕБС-у носи значајне ризике, али и велику прилику за мир и безбедност у Европи", истиче он.

Ризици, како каже, потичу од тешкоћа да се издрже растући притисци на Србију и ОЕБС да заузму страну у конфликту између ЕУ и Русије.

Прилике се пак огледају у потенцијалу који Србија има да руководи ОЕБС-у тако да одврати Европу од јачања узајамног неповерења и непријатељства које је карактерисало односе током прошле године, као и да створи један форум у којем ће мале државе Европе моћи да раде заједно на проналажењу решења и процеса који би обновио поверење и сарадњу, закључује амерички професор.