"Србија урадила много на спровођењу споразума"

Марко Ђурић је, гостујући у Дневнику РТС-а, рекао да је Србија урадила "енормно много" у спровођењу Бриселског споразума, а да су остали проблеми телекомуникације и енергетике, где како каже, није било одговарајућег партнера.

"Ми се боримо да заштитимо нашу имовину и да заштитимо могућност да Срби на КиМ управљају својим делом електроенергетског система, да људи који имају телефоне у оквиру 'Телекома Србије' могу несметано да их користе и да 'Телеком', у складу са споразумом, може да обавља свој посао и на територији КиМ", навео је Ђурић.

Упитан шта је Канцеларија за КиМ урадила у претходном периоду, Ђурић наводи да је више од 50 пута боравио у Покрајини, да је Канцеларија изградила 25 кућа, четири стамбене зграде, урадила 20 пројеката санације и изградње локалних путева, а да је држава за 4.082 особе обезбедила правну помоћ.

Каже да је држава помагала и пољопривреду и да је од избора нове владе обновљено и изграђено пет цркава.

Што се тиче усвајања статута Заједнице српских општина, Марко Ђурић каже да је Београд спреман и да је Приштина та која треба да испуни свој део споразума.

"Ми са надом и великим очекивањем гледамо на наставак дијалога 9. фебруара у Бриселу, где очекујемо да са наше стране прва тачка, у смислу онога што ми очекујемо да добијемо, буде спровођење тог дела Бриселског споразума", рекао је Ђурић.

Коментаришући изјаву Едите Тахири да Заједница српских општина неће имати извршну власт, и да ће Србија морати да призна Косово да би ушла у ЕУ, Ђурић каже да је влада у Приштини потпуно другачија после потписивања споразума, где Тахиријева има колеге који мисле потпуно другачије, укључујући потпредседника владе из редова српског народа који мисли потпуно другачије.

"Чињеница је да је тачка један коалиционог споразума на коме почива њена влада стварање Заједнице српских општина", рекао је Ђурић.

Поручује да у том делу нема простора за "умањење" Бриселског споразума и да статут по споразуму настаје у дијалогу Београда и Приштине, уз учешће Управљачког тима ЗСО.

Каже да му није сасвим јасно шта су добросуседски односи, који могу да се успостављају само између држава, и да Косово и Метохија није држава него покрајина.

"Ја знам да има званичника разних земаља који би желели да се ствари посматрају на тај начин. Ми их посматрамо нешто другачије... Ми желимо да разговарамо о нормализацији односа", рекао је Ђурић.

Говорећи о платформи за КиМ коју ће председник Николић предложити, Ђурић каже да је понашање државе омеђено Уставом и вољом народа.