Како и шта мењати у Уставу

Преамбула није тежа од осталих 206 чланова, нити је Устав без преамбуле пасош за Европску унију, потврђују у Скушпштини Србије.

Из Одбора за европске интеграције тврде да Европска комисија никада у својим извештајима није тражила да се промени део о Косову, укључујући и преамбулу, у којој се наводи да је Косово и Метохија саставни део Србије.

"Преамбула није никаквa правна норма већ само политички став и постоји неосновано мишљење у јавности да ми морамо да мењамо Устав због прамбуле. Статус КиМ се не може регулисати Уставом, већ је то предмет међународног права", каже председник Одбора за европске интеграције Александар Сенић.

Измене које се тичу правосуђа су извесне. Осим тога, Унија од нас тражи, објашњава Сенић, да европско право има премоћ над националним. Као спорне делове домаћег правосуђа Европа види избор, састав и овлашћења Високог савета судства и Државног већа тужилаца.

"То конкретно значи да доминантан број чланова ВСС мора да буде из редова судија. Та ситуација постоји сада, али потребно је, по мишљењу неких експерата, искључити учешће представника Народне скупштине, да се ограничи и учешће министра правде када је у питању каријера, одговорност и одлучивање о судијама", наводи Чедомир Бацковић из Министарства правде.

Није стигло као званични предлог, али се, потврђују и у Скупштини, у дебатама спомиње и то да се повећају овлашћења председника, ако се већ бира непосредно, као и да независна и регулаторна тела постану четврта грана власти. Захтеви да се Војводини промене надлежности, били су актуелни и у дебати из 2006. године.

"Ми бисмо желели да Војводина има што више изворних надлежности, а не само пренетих. То би довело до једноставније правне ситуације и део везан за људска и мањинска права може да се допуни. Постоји спектар људских права новије генерације који није дефинисан Уставом", каже Балинт Пастор из Савеза војвођанских Мађара.

Критике садашњег Устава 

Осим што је донет на брзину и без јавне расправе, садашњи Устав стручњаци критикују и због низа противречности. На пример, на једном месту наводи се да се надлежности Уставног суда прописују Уставом, на другом и законом.

О имунитету члана Владе на једном месту одлучује Влада, а на другом Скупштина. Уместо да се на промени ради, о томе се чешће само говори, потврђују експерти. Подсећају на једини званични предлог за промену Устава - иницијативу за промену броја народних посланика из 2011. године, када је у Скупштину стигло 300.000 потписа, а нису ушли у скупштинску процедуру.

"Када неко поднесе предлог за промену Устава, мора се ићи бар до оне фазе када се предлог одбија. Тај пример нам показује да се у уставном праву не мењају ствари преко ноћи и да у овом тренутку нема политичке воље ни енергије која ће започети јасан озбиљан процес уставних реформи", каже професор Правног факултета Владан Петров.

И кад има енергије, процедура је сложена - предлог за промену могу дати председник, Влада, трећина посланика или 150.000 грађана, а за усвајање потребне су две трећине посланика. Међутим, ако се мења преамбула, уставни принципи или организација власти, предлог мора ићи на референдум.