Хрватска посебно заинтересована за инфраструктуру

Уз честитке Србији на организацији Самита, шефица хрватске делегације на Београдском састанку навела је у ауторском тексту за Танјуг: "Припадајући у исто време Европи, Средоземљу и Балкану, услед своје геополитичке позиције, тога што је део све три регије и чињенице да је најмлађа, 28. чланица ЕУ, Хрватска је развила индустријску стратегију планирајући просечан годишњи раст од 2,85% и нових 85.000 радних места за период од 2014. до 2020.

Придруживање ЕУ је Хрватској донело бројне очигледне погодности, од укидања царина, што је олакшало пословање и донело побољшање за мала и средња предузећа. Захваљујући томе, извоз у ЕУ се повећао, као и индустријска производња. Према готово свим статистикама, Хрватска се налази при дну листе чланица ЕУ, али наш циљ у догледној будућности је да се пробијемо ка врху и придружимо водећим земљама. Ово ћемо постићи краткорочним мерама - уклањањем административних и њима сличних препрека за инвестиције како бисмо унапредили конкурентност и инвестициону климу у Хрватској. Дугорочне мере леже у чињеничној политици, која ће заједно са стабилним окружењем за инвестиције, подстицањем стратешке сарадње између привреде и образовања и кроз реструктурирање јавног сектора и управе, имати снажан утицај на развој тржишта капитала.

У оквиру индустријске стратегије дефинисана је група такозваних носилаца привреде, или великих извозно оријентисаних привредних грана, где се ствара профит и где је запослен значајан број људи.

Постоје четири кључна носиоца економије:
- фармацеутска индустрија,
- сектор информационих технологија,
- производња завршних производа од метала и машина и
- рачунари и електронски производи.

Поред ових носилаца, остали важни сектори су:
- пољопривреда,
- туризам.

Енергија је пресудна за успешну примену ове политике, јер она је политика будућности када су у питању инострани послови зато што гарантује политички и сваки други суверенитет и стабилност једној држави. За мало више од годину дана Хрватска се нашла на енергетској мапи Европе, постављајући циљеве који ће користити не само Хрватској него и целом региону, од земаља Западног Балкана до Средње Европе. Изградња терминала за течни природни гас на Крку и потенцијна налазишта нафте и гаса у Јадранском мору су гарант економског развоја Хрватске и суседних земаља, доприносећи стабилности и безбедности Хрватске, региона и ЕУ.

Свет је међусобно повезан и нема праве енергетске независности јер ниједна земља није изолована или потпуно независна кад је у питању енергија и управо из тог разлога партнерство међу земљама окупљеним на овом форуму важно за нас.

Ми сматрамо да је овај трећи самит Кине и 16 земаља централне и источне Европе веома добра платформа за развијање планова будуће сарадње у новим областима, где је заједнички циљ одржив привредни развој уз поштовање правила која се односе на све стране.

Хрватска подржава сарадњу између Кине и земаља средње и источне Европе. Ми сматрамо да је ова сарадња важан део наших укупних економских односа и верујемо да ће бити још боља у будућности. Посебно смо заинтересовани за сарадњу на инфраструктурним пројектима који могу да оснаже ваздушне, железничке и путне везе између Кине и ових 16 земаља, што ће сигурно ојачати наше везе у домену пословања, трговине и туризма.

Честитамо влади Републике Србије на организацији ове важне конференције и надамо се да ћемо вас видети све на састанку министара туризма Кине и 16 земаља централне и источне Европе у Хрватској следеће године".