Јоксимовић: Европски пут Србије недвосмислен

Јадранка Јоксимовић је, на међународној конференцији "Европска унија и Западни Балкан 2015-2020 - шансе партнерства и обостране недоумице" у згради Ректората Универзитета у Беграду, рекла да Србија разуме шта значи заједничка спољна и безбедносна политика.

"Заједничка спољна и безбедносна политика је нешто што апсолутно ова Влада разуме. Ми знамо да постепено морамо да усклађујемо нашу спољну политику са европском, али ми још нисмо отворили прво поглавље. То свако мора да има у виду када тражи од Србије тако нешто", истакла је Јоксимовићева на скупу у организацији Института за јавну политику.

Министарка је подвукла да Србија учествује у скоро свим мисијама ЕУ, осим у Босни, и мировним и цивилним, и да даје допринос заједничкој безбедносној и спољној политици.

"За нас је потпуно јасно да је за нас европски пут недвосмислен", поручила је Јоксимовић.

Додала је да нема сумње да је процес интеграције Србије и ЕУ најбољи пут да се реформише друштво и навела да ће наша земља временом свакако усаглашавати своје ставове са ЕУ у складу са заједничком спољном политиком.

Министарка је истакла да наша земља намерава да испуни све главне критеријуме како би била у потпуности спремна за чланство, додајући да је чланство у ЕУ за нашу земљу највећа додатна вредност у нашем реформском процесу.

Јоксимовићева је нагласила да је, ако желимо као друштво да будемо део таквог једног вредносног система, нормално опредељење да се реформишемо у односу на систем који је ефикаснији, бољи, предвидивији и више прилагођен потребама грађанина, у којем се држава третира као добар сервис грађана.

Подвукла је да постоји главни критеријум за чланство у ЕУ, а то су владавина права, економске реформе, јачање државне администрације. Истовремено је указала да постоји и шири политички контекст и међународне околности које некада представљају олакшавајуће, а некада за неке земље отежавајуће околности на путу у Унију.

Политика проширења, како је подвукла, јесте најуспешнија политика ЕУ, која је од обостраног интереса.

Председник Института за јавну политику Мијат Дамњановић, отварајући скуп, рекао је да земље западног Балкана иду путем ЕУ и изразио наду да ћемо постати чланице у другој декади овог века.

Стање на западном Балкану је лошије него што је било у источној Европи пред велико проширење, и морамо, како је рекао, да покушамо пронађемо заједничку енергију и покретачку силу.

Барозо: Чланство није далека будућност

Међу учесницима скупа су доскорашњи председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо, посланик Европског парламента и потпредседник Европске народне партије Марио Давид, заменик Генералног секретара Уједињених нација задужен за иновативно финансирање развоја Филип Дуст Блази.

Барозо је рекао да је уверен да ће процес ширења Уније бити настављен те да ће земље западног Балкана постати чланице у не тако далекој будућности.

Он је рекао да данашња влада Србије и премијер Александар Вучић имају снажан мандат и капацитет да воде земљу у правцу ЕУ, на путу који је отворен.

Такође је истакао да је поносан што је, као председник ЕК предложио Савету ЕУ отварање преговора са Србијом и Црном Гором.

И поред замора, он је убеђен да ће се процес ширења наставити, јер је то у обостраном интересу.

Барозо је подвукао да је проширење ЕУ био до сада велики успех, поредивши Пољску и Украјину, наводећи да статистике показују да се Пољска, после пријема, за четири пута више развила по питању просперитета од Кијева.