Велика Британија: Србија чинилац мира у региону

Роберт Томлинсон је, на семинару за медије "Међународна војна сарадња и мултинационалне операције" у Зрењанину, подсетио да је Велика Британија прошле године уложила 500.000 евра у реформу система одбране Србије, и најавио још толико за наредну годину.

Према његовим речима, новац који Велика Британија улаже у реформу система одбране Републике Србије највише се троши на остваривање медицинске сарадње, на обуку српских официра у тој земљи, на часове енглеског језика за припаднике Војске Србије, преноси Танјуг.

Томлинсон је истакао и да Велика Британија има високо мишљење о броју припадника Војске Србије у мултинационалним операцијама и о томе што ће наредне године у мировним мисијама Уједињених нација и Европске уније бити ангажовано 500 српских војника.

"Чињеница да 'извозите' 500 мировњака у веома кратком периоду од када сте их 'увозили', током деведесетих, значи да је то веома успешна прича и да сте урадили фантастичан посао", рекао је Томлинсон.

Током семинара, на којем су учествовали и представници Војске Србије и НАТО Војне канцеларије за везу, било је речи и о значају међународне војне сарадње, учешћа српских војника у мултинационалним операцијама, али и о искуству припадника система одбране Србије које је стечено у процесу европских интеграција.

Према речима пуковника Катарине Штрбац из Института за стратегијска истраживања Министарства одбране, српска војска мора још много да учи када је реч о управљању кризним ситуацијама, посебно када је реч о учешћу у мултинационалним операцијама.

Штрбац је објаснила да је концепт мултинационалних операција значајно измењен у односу на период када је у њима учествовала војска некадашње Југославије.

"Због тих разлога, али и залагања Европске уније за свеобухватно управљање кризом на одређеној територији, Министарство одбране и Војска Србије ће интезивирати разговоре и направити модуле на свим нивоима школовања како би се стекло што боље знање у тој области", рекла је Штрбац.

Она је додала и да је Србија тренутно позната као земља која може да обезбеди изванредне медицинске капацитете, због чега су српски војници послати у мировне мисије у Мали и Централноафричку Републику, упркос томе што то ангажовање није било у плану за 2014.

"С обзиром на то да земље чланице Европске уније нису имале капацитете који су им потребни, нама је послата молба да учествујемо у те две мисије. Иако их нисмо планирали, нити су биле у нашем буџету, прихватили смо тај позив због интереса Србије у контексту процеса приступања ЕУ, што је нашло на велико одобравање унутар ње", рекла је Штрбац.

Ипак, како је истакла, због непланираног издвајања новца за припреме два медицинска тима за Мали и Централноафричку Републику, ове године је успорен рад на припреми припадника Војске Србије за учешће у борбеним групама Европске уније.

Говорећи о искуству Војске Србије у оквиру Програма Партнерство за мир, о добровољности учешћа у активностима тог програма и његове користи када је реч о изградњи оперативних способности српске војске, пуковник Горан Десанчић из Управе за планирање и развој Генералштаба Војске Србије истакао је да се та сарадња показала се изузетно корисном за Србију.

"Генерална оцена је да је учечће ВС у програму Партнерства за мир значајно допринело развоју способности ВС", рекао је Десанчић и додао да су у овом тренутку у девет мисија Уједињених нација и три операције Европске уније ангажовани управо припадници јединица ВС чије су способности развијане кроз механизме тог програма.

Најзначајнија искуства које је српска војска стекла кроз програм Партнерство за мир су усаглашавање војних способности јединица НАТО, ЕУ, УН и Србије, могућност креирања садржаја сарадње прилагођеног националним потребама, доступност широког спектра могућих облика сарадње са земљама чланицама програма и партнерским земљама, али и значајан допринос развоју способности Војске Србије, закључио је Десанчић.