Србија и Хрватска, пролазно захлађење односа

Загребачки политиколог Давор Ђенеро оценио је да је Самит премијера централне и југоисточне Европе и Кине у Београду по свему судећи пропуштена прилика за Хрватску, с обзиром на огроман интерес који има за сарадњу с Кином, а за дијалог Србије и Хрватске на највишем нивоу, додаје, вероватно неће бити прилике до фебруара идуће године.

"Хрватски премијер је очито пропустио своју задњу шансу за пробијање леда у билатералним односима, остаје да видимо ко ће бити актер на хрватској страни који ће прихватити тај дипломатски изазов", рекао је Ђенеро Танјугу и додао да ће се та прилика вероватно отворити на инаугурацији хрватског председника.

Сматра да је случај Шешељ отежао билатералну комуникацију, али и истакао да је одлика државника да и у неповољним околностима одржавају дијалог и комуникацију, да односи две државе треба да буду прагматични.

Према његовим речима, Хрватска и Србија, ако желе да развијају односе, морају да пређу из игре "нулте суме" на игру с позитивним резултатом.

Директор Центра за регионализам Александар Попов оценио је да отказивање Милановићеве посете Београду није добро, јер се стиче утисак да се међусобни односи злоупотребљавају за унутрашње политичке сврхе, ради стицања одређених поена на домаћем терену.

"То се код нас дешавало периодично, не само са те стране, и Србија је понекад користила прејаку реторику и неке потезе који нису ишли у правцу побољшања односа, да би се хомогенизовало домаће јавно мњење. Мислим да је то манир генерално у нашем региону", рекао је Попов.

Према његовим речима, сама резолуција и Хрватског сабора и Европског парламента не би требало да буде повод за раздор.

"Немам обичај да браним ни ову ни било коју другу владу у Србији, али овај пут је стварно врућ кестен Хаг пребацио Србији безусловним пуштањем Шешеља на слободу, што је најмање прижељкивала садашња власт", сматра Попов.

Како је навео, то што се приговара Влади Србије да се не ограђује од Шешељевих изјава које наравно враћају у деведесете године тиме што се показују територијалне претензије према суседима, није прави приговор.

"Ако би се Влада стално ограђивала од његових изјава, а он их често даје, онда би он добијао превише на значају, фактички би постао институција којом би се бавила Влада. Сада ограђивати се од сваке Шешељеве изјаве мислим да би било крајње контрапродуктивно и да тај приговор није сасвим на месту", нагласио је Попов.

Навео је да је и раније било периода захлађења односа са Хрватском у случају тужбе и контратужбе две државе за геноцид пред Међународним судом правде у Хагу, као и захлађења односа с још неким земљама, посебно после самопроглашене независности Косова.

"Међутим, то су повремене турбуленције које за извесно време захладе односе, чак их и мало уназаде, али, на сву срећу, то не траје предуго", истакао је Попов.

Вукадиновић: Вештачка тензија из Загреба

Аналитичар Ђорђе Вукадиновић рекао је да се из Загреба помало вештачки сада ствара тензија поводом ослобађања и изјава Војислава Шешеља и да се то чини у интересу предизборне кампање у Хрватској.

Неспорно је, каже Вукадиновић, да су Шешељеве изјаве провокативне и сам је рекао да су намерно такве јер покушава да пробије медијску блокаду и добије простор и у српским и у регионалним медијима, али је неспорно и да Шешељ у овом тренутку не игра никакву ни званичну нити незваничну улогу у српској политици, нити има утицај на њу.

"Чињеница је да његове изјаве ма колико радикалне биле и звучале – само су одраз у огледалу онога што хрватски званичници изјављују сваке године редовно, а посебно приликом обележавања годишњице 'Бљеска', 'Олује' или Вуковара", рекао је Вукадиновић.

Оценио је да ће пре свега Резолуција Европског парламента, па и Хрватског сабора, утицати негативно и на српско-хрватске односе и на ток и ентузијазам у погледу евроинтеграције Србије.

"Могуће да ће ствар лећи након ових жустрих реакција и након хрватских избора, али мислим да ће негативне последице остати и да су неки духови и авети прошлости сада оживели, мање због изјава самог Шешља а више захваљујући реакцији хрватских званичника који су успели да излобирају и Европски парламент изгласавајући ову непотребну, сувишну, штетну резолуцију", закључио је Вукадиновић.