Одбор ЕУ-Србија позива на отварање поглавља

Са друге стране, Одбор констатује неусклађеност спољних политика ЕУ и Србије, посебно у односу на улогу Русије у украјинској кризи, преноси Бета.

У Стразбуру је у среду и четвртак одржан други састанак Парламентарног одбора за стабилизацију и придруживање ЕУ и Србије, којим су копредседавали Едуард Кукан, на челу делегације Европског парламента, и Владимир Орлић, на челу делегације Народне скупштине Србије.

Српски и евро-посланици су разговарали о стању приступних преговора и односима ЕУ и Србије, о спровођењу Споразума о стабилизацији и придруживању, заједничкој спољној и безбедносној политици, улози Србије у јачању регионалне сарадње, економским реформама, унапређењу основних права и слобода, као и о борби против корупције и организованог криминала и реформи правосуђа.

У разговорима је констатован напредак Србије у усклађивању закона с правом Европске уније, као и у примени ССП-а, саопштила је Народна скупштина.

Заједнички парламентарни одбор позвао је ЕУ и Србију да у што већој мери ускладе спољне и безбедносне политике током приступног преговарања.

Одбор "са забринутошћу констатује извесну неусклађеност спољних политика ЕУ и Србије, посебно у погледу улоге Русије у украјинској кризи", пише у декларацији.

У Декларацији упућеној Савету за стабилизацију и придруживање и институцијама Србије и ЕУ, поздрављају се формални почетак преговора о приступању Србије и текући процес скрининга и "охрабрује се отварање поглавља у најскоријем року".

Поздрављен је и састанак премијера Србије и Албаније у Београду, као и "показана преданост" у наставку дијалога Београда и Приштине, уз констатацију да је примећено "успоравање динамике целокупних преговора".

Одбор је похвалио одржавање Београдске параде поноса 28. септембра и напоре Владе за обезбеђивање тог скупа као "суштински корак у правцу ефективног уживања људских права у Србији".

Посланици су поздравили предлог ЕК да додели Србији 60,2 милиона евра из Фонда солидарности ЕУ за помоћ у отклањања последица поплава и позвали земље и институције ЕУ да покажу солидарност.

У декларацији је констатовано и да је број запослених у јавном сектору Србије висок у односу на број запослених у приватним предузећима, због недовољних реформи предузећа у државном власништву.