Пут ка чланству у ЕУ на три стуба

Европска комисија је постигла договор, неку врсту "пакта" с владама земаља Западног Балкана да се израде убедљиви планови економског опоравка и реформи да би се подршком из фондова и под надзором ЕУ, као и средствима већ консултованих међународних финансијских организација, помогло региону да се економски приближи Унији, пише дописник Бете.

Економско јачање кандидата и могућих кандидата за чланство у региону с циљем да се они приближе просеку развијености и конкурентности у ЕУ у часу кад дођу на врата Уније, кључни је нови стуб и приступ европској перспективи региона.

Извори у Европској комисији су ставили до знања да ће се економске реформе у региону убудуће снажно усаглашавати с полугодишњим праћењем спровођења економско-финансијских задатака у самој Унији, чији су главни циљеви привредни раст и запошљавање.

Економски изазови у западнобалканским земљама су огромни, привредни раст утемељен на извозу и даље је крхак, дошло је до успоравања привредног раста.

Програм реформи српске владе се добрим делом поклапа с оним што ЕУ очекује од кандидата за чланство и, рекли су извори ЕК у Бриселу, сад се очекује да програми економског опоравка буду окончани до јануара.

Приоритети првог дела програма су да се утврде средњорочни макроекономски и реформски планови мера за отклањање сметњи за спољну трговинску и финансијску стабилност и структурних препрека за одржив раст.

Посебна пажња мора бити дата буџетској политици и реформи, што је узрочно повезивање макроекономског развоја, структурних реформи и политичких приоритета.

И да програм утврди устројство и делотворност система прихода, дакле пореског механизма.

"Нагласак на структурним препрекама за раст" 

У ЕК објашњавају да се у националним економским програмима мора главни нагласак ставити на главне структурне препреке за раст.

То значи да реформе треба да буду усмерене на приватизацију и преустројство јавних предузећа, услове пословања, уклањање стега на тржишту радне снаге, као и реформе пензионог система и финансирање здравственог осигурања, као и финансирања плата у јавном сектору.

Спровођење тих реформи ће бити кључ свега и зато ће редовно бити проверавано у којој мери се програм опипљиво примењује у складу са утврђеним смерницама.

А смернице за ту политику ће сваке године утврђивати и усвајати Европска комисија и Савет министара ЕУ и то већ почев од идуће године, што се све јасно темељи на "Стратегији проширивања" ЕК и на договору утаначеном на августовском састанку ЕУ-Западни Балкан у Берлину.

Други стуб националних економских програма биће секторске структурне реформе за поспешње привредног раста и конкурентности.

То се непосредно односи на део захтеване економске делотворности у ЕУ "Мерилима из Копенхагена", што су политичко-економски услови које морају испунити будуће чланице, сагласно смерницама ЕУ.

Пет кључних ставки су обезбеђивање "физичког капитала за производњу"- савремене технологије, машина, зграда, компјутера, затим мере и средства за транспорт, енергетска мрежа, делотворно трошење енергије и "зелена економија".

Неопходна средства се морају обезбедити тим циљевима одговарајућег националног образовања, обуке, истраживања и иновација.

У циљу побољшања индустријске структуре се мора дати ваљана подршка динамичним малим и средњим предузећима, бољи приступ финансирању, "паметној специјализацији" и примереном образовању.

Пресудно важно је стварање повољних услова за бизнис, а ту морају бити стављене на снагу макроекономске мере које омогућавају добро пословање компанија, на темељу државних прописа за подршку и помоћ, уз уклањање сметњи за рад предузећа.

Трговина, ставили су до знања функционери ЕК, мора ићи ка либерализацији и тржишној интеграцији, уз подршку извозу и мерама за привлачење директних иностраних инвестиција.