Од Хоџе до Раме, седам деценија паузе

Тадашњи лидер Албаније Енвер Хоџа боравио је у Београду чак девет дана, од 23. јуна до 2. јула 1946. године.

Био је то почетак кратког периода добрих односа две земље. Неколико дана касније, у Тирани је потписан уговор о пријатељству и узајамној помоћи, који је укључивао чак и војну помоћ уколико једна од држава буде нападнута.

Непосредно по завршетку рата, Југославија је материјално, али и диполоматски много помагала Албанији. Прва је признала Хоџину владу.

Посредовала је у вези са пријемом Албаније у Уједињене нације и на мировној конференцији се залагала да и Албанија добије ратне репарације.

Месец дана пре доношења резолуције Информбироа, 1948. године, Хоџа је истицао свестрану помоћ Југославије. Међутим, неколико дана по доношењу резолуције, отказао је све економске споразуме с Југославијом, а стручњаци су у року од 48 сати морали да напусте Албанију.

Наредне године односи су прекинути, а провокације и гранични инциденти с албанске стране су све чешћи.

После Стаљинове смрти и посете Никите Хрушчова Београду 1955. односи се не побољшавају. Упорно се противречи дестаљинизацији, а Хоџа и прекида односе са Совјетским Савезом и окреће се Кини. Али, када је почело отварање Кине према свету, Албанија и с њом прекида односе.

Хоџин страх од суседа, ревизиониста и империјалиста резултирао је изградњом хиљаде бункера и изолацијом земље.

Односи са Југославијом су на мртвој тачки, а Албанија подржава и помаже сепаратистичку политику и протесте косовских Албанаца. Иако су односи две земље лоши. Ипак, 1971. године посланства су подигнута на ниво амбасада.

Десет година касније, Албанија подржава сепаратистичку политику косовских Албанаца и њихове протесте.

Односи после смрти Енвера Хоџе 

После Хоџине смрти 1985. године и током деведесетих односи су на ниском нивоу. Албанија је била једина земља која је, 1990, на скупштини косовских Албанаца у Качанику, признала самопроглашену републику косово.

За време НАТО бомбардовања 1999. године, поново су прекинути дипломатски односи да би, после промене власти у Србији 2000. године, опет били успостављени.

Односи две земље мало се поправљају, али се прекидају после једностраног проглашења косовске независности 2008. године

Две године касније, шеф албанске дипломатије Иљир Мета долази у Београд, а крајем исте године Србија укида визе грађанима Албаније.

Иако су односи две земље оптерећени многим питањима, посета премијера Албаније прилика је и да се разговара о економским односима који су такође на ниском нивоу.

Прошлогодишња робна размена износила је тек 110 милиона евра. Да би се економски односи побољшали, један корак у том правцу учинила је недавно Србија, увођењем директног лета на релацији Београд-Тирана.