Стотине прекршајних пријава против странака

Члан Одбора Агенције за борбу против корупције Зоран Стојиљковић каже да Агенција подржава иницијативу Српске напредне странке којим би се средства из буџета, намењена финансирању политичких партија, смањила за 35 одсто.

"Мислим да је број прекршајних пријава ове године неколико стотина, како против физичких и правних лица, тако и против странака. Добили смо већ неке пресуде и неколико милиона као санкције и трошкове", рекао је Стојиљковић за Танјуг и додао да дубинским проверама може да се дође и до кривичних пријава.

"Бројне партије приказују прилоге у истом износу што говори о једном интерном партијском договору и увек постоји сумња да се лимити за висину средствава избегну тако што се једном броју проверених активиста поделе средства да их уложе у кампању", каже Стојиљковић.

Стојиљковић је навео и да је из ове камапње индикативно "да је само 'АИК банка' из Ниша давала кредите", а да је у прошлој кампањи неколико банака, које су у једном делу у државном власништву, давало кредите у специјалним условима који се могу правдати пословном тајном.

Иако подржава иницијативу СНС-а да се буџетска средства за финансирање странака смање за 35 одсто, каже да то није довољно.

"Незабележена је ствар да се средства за финансирање редовног рада парламентарних странака одређују по расходној уместо по приходној страни буџета, а то значи да што више трошимо и што је већи дефицит у буџету то је боље по политичке странке", подвукао је Стојиљковић.

То, како је рекао, није довољно, јер постоји и друга ствар коју треба преиспитати, а то је како се дистрибуирају средства за изборне кампање, што доводи "до картелизације партија".

"Ја бих се лично заложио за још једно решење, које постоји у Немачкој, а то је да партије добијају средства зависно од тога колико су успеле у кампањи да мотивишу бираче да уложе и да помогну прилозима њихову кампању", рекао је Стојиљковић.

Како каже, дешава се да ван изборне године парламентарне странке готово 80 одсто средстава добијају новац из буџета, и да су, пошто су "на државним јаслама" прилично незаинтересоване за афирмацију бирача, што би такође требало изменити.

"У изборним кампањама новац из буџета чине скоро 60 одсто средстава, следећа по велицицни су кредитна задужења, што је врло деликатна и опасна пракса, а тек онда у време избора улазе средства од прилога физичких и правних лица", рекао је Стојиљковић и додао да партије треба натерати да раде и да мобилизују бирачко тело и ван изборних кампања.