Примена закона – изазов за Владу

У Влади су, кажу, обавезали министре да направе детаљан план примене и назначе тачне рокове када ће бити донета подзаконска акта. Примену закона о приватизацији и стечају најављују до јесени.

"За Закон о раду биће потребно време, управо због подзаконских аката. То се односи и на медијске законе. Нови Закон о планирању и изградњи биће примењен до средине 2015. зато што има више од 28 основних подзаконских аката", објашњава потпредседница Владе Зорана Михајловић.

Шта је гарант да ће тако бити кад Закон о јавним предузећима није успео да обавеже већину јавних предузећа да директоре бираји на конкурсу?

Потпредседница Владе сматра да закон није кршен, али признаје да није у потпуности спроведен. Ко не буде поштовао закон, биће смењен.

"Неки су конкурси били расписани, неки нису. Негде су људи постављени, неки нису. Али више не може да се деси то да се неки генерални директор постави, он може да буде вршилац дужности у периоду док не буде изабран на конкурсу", каже Зорана Михајловић.

Међутим, у организацији "Транспарентност Србија" кажу да уместо институционалне контроле постоји партијска контрола која с времена на време даје неке резултате.

"Неке смене се дешавају, али тај политички механизам не може да буде и не би смео да буде замена за институционални механизам државе", објашњава Немања Ненадић из организације "Транспарентност Србија".

А да подзаконска акта годинама одлажу примену прописа, доказ је Закон о тајности података. Пет година је стар, али се не примењује. Последица је да Србија има више тајних докумената него НАТО.

Да све општине и републички органи поштују законе који ограничавају број републичких и локалних службеника из 2009, администрација би била растерећена за хиљаде чиновника.

Јавни сектор није спутала ни Уредба о забрани запошљавања. Закон о финансирању политичких партија, али и онај о парама потрошеним у кампањи, партије поштују кад им одговара.

Закон о лустрацији је најдрастичнији пример – никада није ни у слову примењен. Јавна предузећа су рекордери у игнорисању закона.

"Велики број јавних предузећа нема уопште успостављен систем финансијског управљања, односно систем интерне контроле и систем интерне ревизије", каже државни ревизор Радослав Сретеновић.

Институционални пут поново води до законодаваца. Осим што гласају за или против, парламентарци могу и да контролишу да ли се закони примењују – помоћу анкетних одбора и посланичких питања.

"Много зависи од тога какав ће бити однос већине и према опозицији која највише треба да контролише Владу, да ли ће неки критички тонови или нека питања моћи да се постављају и од стране већине Влади, а да она не буду само похвална, јер то је улога парламента", каже Наташа Вучковић из ДС-а.

"Подсетићу вас да су до сада била два захтева за анкетним одборима. Један је анкетни одбор за коришћење средстава утрошених на КиМ. У другом анкетном одбору се сада договарамо о последицама мајских поплава", каже шеф посланика СНС-а Зоран Бабић.

Поплава бескорисних закона оставља читаве области неуређеним, троши време, новац, уназађује. Поплава корисних закона који се не поштују, ради исто. У политичкој вољи је најчешће и решење и одлука да се коначно држимо правила која су прописана.