Сто дана Владе

Премијер је, стартујући, обећао да ће све што је планирано бити испуњено до 4. августа, изузев мањих плата у јавном сектору, и ових се дана своде рачуни, а сва је прилика да ће обећано бити и испуњено, пише Танјуг.

Какав је до сада резултат - свако може да суди појединачно, али, Србија је дефинитивно ушла у вртлог реформи, истина бурно, јер је на старту заплет изазвао Закон о раду мотивисан намером премијера да доведе ствари у ред, а с обзиром да нас је неред и довео до ивице банкрота.

Да Србија неће банкротирати, премијер нас је недавно поново уверавао, при томе чврсто решен да тако како је законски упристојен радни оквир морају да се уреде и други сегменти - приватизација, планирање, градња, стечај, реформа јавног сектора, подстицање приватног, а на крају свега, тамо негде 2017, обећао је, доћи ћемо у ситуацију да кажемо да смо смањили јавни дуг, да смо изашли из фискалне кризе и да живимо боље.

Вучић је планове и људе с којима намерава да их оствари представио пред посланицима и грађанима 27. априла.

Већ сутрадан, по избору нове владе, такорећи првог дана њеног мандата, у Београд је стигла Кетрин Ештон. За Србију је то била велика част и добар знак. Вучић је захвалио Ештоновој на тој пажњи, али и навео да очекује да ЕУ помогне Србији на путу ка пуноправном чланству.

У првих сто дана владе премијер се састао са готово свим најважнијим међународним званичницима, од немачке канцеларке Ангеле Меркел, до премијера и председника Русије, Владимира Путина и Дмитрија Медведева.

А у Београд је, 5. маја, стигао комесар за проширење Штефан Филе, коме је премијер представио српски план напредовања ка ЕУ
Прву званичну посету некој земљи у својству премијера Вучић је имао 13. маја - у Сарајево је, на разговор с председавајућим председништва
Вјекославом Бевандом, дошао, како је рекао, као пријатељ.

Дан након те посете, Србију је задесила катастрофа и, уместо да пуним замахом крене у реформе и оживљавања привреде, земља се почетком маја нашла поплављена, бујице катастрофалних размера нанеле су грађанима огромне невоље - изгубљени су људски животи, а материјална штета је процењена на милијарду и по евра.

Евакуација људи почела је 14. маја, а 15. маја Влада је прогласила ванредну ситуацију у земљи која је укинута 23. маја. У међувремену евакуисани су читави градови, Шабац и Митровицу бранили су и добровољци, а страдали су Обреновац, Уб, Крупањ... 

Војска, територијална одбрана и добровољци бранили су градове од Саве, Мораве, али и од бујица које су невиђеном силином рушиле све пред собом.

Солидарност грађана и помоћ из света 

Европа, али и пријатељске државе из целог света Србији су од почетка невоља слали помоћ, грађани су показали невероватну солидарност, а на донаторској конференцији, коју је иницирао српски председник Томислав Николић, прикупљено је у Бриселу 16. јуна 995 милиона евра најповојнијих кредита и слободних средстава европских фондова.

Ипак, три четвртине штете мораћемо да покријемо сами, а Србија се након поплава полако враћа у нормалу, уз прооцену комесара ЕУ за регионалну сарадњу Јоханеса Хана да ће Брисел у ситуацији с поплавама третирати Србију као државу чланицу и да би за годину дана у поплавама погођеним подручјима поново све могло да буде доведено у ред.

Коначно, премијер је више пута поновио обећање да ће сви који су остали без кућа добити кров над главом до септембра.

Дипломатска активност и на домаћем и на терену Европе била је изузетна у претходна три месеца, а у тај су се посао укључили готово сви министри у Вучићевом кабинету.

За Србију посебно значајне биле су посете премијера Берлину, где је 11. јуна имао сусрет с канцеларком Ангелом Меркел, али и с немачким привреницима које је позвао да улажу у Србију, уз обећање да Влада планира да спроведе у наредном периоду мере које ће побољшати пословни амбијент.

У Москви се Вучић 8. јула састао с председником Руске Федерације Владимиром Путином.

Те две посете учврстиле су Србију на карти Европе као поузданог партнера у политичким, али и економским размерама.

С Русима смо, поред тога, "испеглали" неке односе у вези с "Јужним током", гасом, извозом, остало је да се регулишу још нека мања, техничка питања. 

Изузетно значајна била је и посета премијера Вучића Француској 3. јула, пре свега његов разговор с тамошњим премијером Мануелом Валсом и министром економије, привредног опоравка и дигиталне економије Арном Монтебуром.

Састао се и са представницима највећих француских компанија окупљених у удружењу МЕДЕФ и упутио позив француским компанијама да у што већем броју инвестирају у Србију. 

Почетком јуна премијер је био у посети Аустрији, где се сусрео са председником те земље Хајнцом Фишером. Министарка без портфеља задужеена за евроинтеграције Јадранка Јоксимовић састала се с директором Директората за проширење Европске комисије Жаном Ериком Пакеом, а потпредседница владе и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић са амбасадором Словачке Јаном Варшоом.

Мастер план пројекта "Београд на води" представљен је 27. јуна, уз захвалност инвеститорима из Уједињених арапских емирата. Дан касније промовисан је читав један нови град - Андрићград, поводом 100. годишњице Сарајевског атентата, али и сећања на великог нобеловца Иву Андрића, што су заједно уприличиле Србија и Република Српска, а по идеји редитеља Емира Кустурице.

Нова нада за поједине фирме 

У претходна три месеца су поједине фирме које годинама таворе добиле бар неку наду да се могу извући из кризе, па је тако министар привреде Душан Вујовић охрабрио раднике Пирота и "Првог маја" да ће их држава подржати са око 6,6 милиона динара, премијер је саопштио да ће "Ер Србија" од идуће године летети директно за САД, а министарка без портфеља Јадранка Јоксимовић и државни секретар за европске послове Министарства спољних послова Француске Арлем Дезир најавили су у Београду интензивирање сарадње двеју земаља.

Посета Вучића Немачкој крајем јуна била је изузетно корисна, Србија је добила похвале за дијалог с Приштином, боље односе са суседима, економске и друге реформе.

Имали смо заједничку седницу влада Србије и Мађарске, модернизоваћемо пругу Суботица - Сегедин - Баја, а министар просвете Срђан Вербић у Бриселу је потписао документ о прикључењу Србије новом оквирном програму Европске уније за истраживање и иновације Хоризонт 2020.

Реформе и у полицији - најпре смена свих начелника, а затим и велике акције сузбијања криминалитета, хапшења за пљачку државне имовине и коруцију су настављена, открили смо и ко је највећи дилер дроге већ две деценије на Балкану, а живео је мирно, све до сада, у сред Београда.

Добили смо и савремену лабораторију за функционалну генетику, а захваљујући заједничком ХЕТИП пројекту Министарства просвете, науке и технолошког развоја и ЕУ за унапређење високошколских установа у Србији уложено је 30 милиона евра.

Бурна расправа о Закону о раду 

Ово бурно тромесечје се завршило још бурнијом расправом о изменама Закона о раду, које су коначно прошле и скупштинску оверу, а из даље битке са финансијама изашао је министар Лазар Крстић.

Закон је добар сигнал инвеститорима да улажу у Србију, омогућиће више радних места и створити бољи пословни амбијент.

Министарства унутрашњих послова Србије, Немачке и Француске формирала су радну групу која ће се бавити питањима која су од великог значаја за Србију и њене грађане.

Завршава се база података особа са инвалидитетом, а приликом посете министра одбране Братислава Гашића Аустрији тамошњи министар Гералт Клуб је иницирао успостављање централноевропске јединице за помоћ у елементарним непогодама.

У међувремену, за грађане погођене поплавама у Обреновцу је почела градња првих 10 стамбених објеката, усељење је за два месеца, а обећање премијера остаје - до октобра ће бити изграђено 600 до 800 потпуно нових кућа, (стамбених јединица), таман колико је нестало у поплавама.

У току је усвајање другог сета реформских закона - о приватизацији и о стечају, као и медијских закона.

Такође, отворен је "досије Јавна предузећа", првим сменама директора. Премијер Вучић је недавно црту под 100 дана рада подвукао поруком:
"Нећу стати, нема одступања од реформи ни за јоту".