Завршена расправа о амандманима на медијске законе

20.23 - Посланици Скупштине Србије завршили су претрес свих 217 амандмана на сет медијских закона, о којима ће се, као и о законским решењима из области привреде, изјаснити сутра.

14.43 - Тасовац: Отварање шест регионалних јавних сервиса неодрживо са економске тачке јер смо и ово једва успели да исфинансирамо.  

11.30 - Бурна расправа Борислава Стефановића (ДС) и Зорана Бабића (СНС) о аутоцензури. 

10.05 - Посланици почели расправу о амандманима на медијске законе.

Посланици Скупштине Србије завршили су претрес свих 217 амандмана на сет медијских закона, о којима ће се, као и о законским решењима из области привреде, изјаснити сутра.

Посланици ће се изјаснити о Предлогу закона о приватизацији, изменама Закона о стечају и изменама Закона о поступку регистрације у Агенцији за привредне регистре, као и о предложеним законима о јавном информисању, о електронским медијима и о јавним медијским сервисима

Министар за културу и информисање Иван Тасовац рекао је да се нада да ће посланици сутра усвојити сет медијских закона и захвалио им се на конструктирној расправи.

"Неки тренуци ове расрпаве у појединостима су били далеко лакши него расправа коју смо водили са премијером током припреме закона, посебно око телевизијске таксе, он је био изузетно против тога. Чињенице које нам је предочила стручна јавност и добра европска пракса резутлирали су да овог тренутка имамо у предлогу закона таксу", рекао је министар на крају расправе.

Он је подсетио да се на моменат изгубило из вида да се ради о сету реформских закона и нагласио да закон о јавном информисању и међима, као кровни закон, предвиђа да држава излази из медија, дефинше јавни интерес, транспарентну власничку структуру, а да закон о медијима ствара предуслове за дигитализацију.

Ту је и закон о јавним медијским сервисима и тај сет ће створити оквир за далеко квалитетније информисање, да се грађанима омогући далеко квалитетније информисање а припадницима медијске заједнице, односно новинарима, бољи услови за рад, рекао је Тасовац у завршној речи.

Усвајањам сета медијских закона, који се доносе после 11 година, обезбеђује се правовремено, истинито, потпуно и непристрасно информисање и излазак државе из медија до средине идуће године.

Закон о јавном информисању и медијима је кровни закон, дефинисан је излазак државе из медија, односно рок за приватизацију - 1. јул наредне године и обавеза да пет година тај медиј задржи исту делатност.

Законским решењима предвиђен је и прелазак са плаћање претплате за јавни сервис РТС и РТВ на таксу која не би требало да буде већа од 500 динара.

Када је реч о привредним законима, Предлог закона о приватизаицји и измене и допуне Закона о стечају требало би да откоче приватизацију 584 преостале друштвене и државне фирме.

Рок за трансформацију тих предузећа у приватну имовину је 31. децембар 2015. године, а те 584 фирме праве држави директне трошкове од 800 милиона долара на годишњем нивоу.

Циљ измена Закона о стечају је повећање транспарентности и спречавање злоупотреба код аутоматског стечаја и повећање права поверилаца који су до сада имали секундарну улогу у том процесу.

Предлог измена и допуна Закона о поступку регистрације у Агенцији за привредне регистре предвиђа минималне и техничке измене о којима посалници нису ни расправљали.

Почетак седнице обележила је и расправа шефа Посланичке групе ДС-а Борислава Стефановића и шефа Посланичке групе СНС-а Зорана Бабића о аутоцензури и оцени посланика владајуће странке да је у време власти демократа "једна госпођа" смењивала уреднике и контролисала медије.

Госпођа која је, наводно, смењивала уреднике сада је у вашем табору и контролише све медије и секунде, реаговао је Стефановић.

Посланик Нове странке Зоран Живковић сматра да је аутоцензура последица цензуре и напомиње да у Србији нема цензуре, већ тортуре над медијима и грађанима.

Посланик СНС-а Владимир Ђукановић сматра да је важећи Закон о информисању увео потпуну цензуру медија и наводи да је аутоцензуру немогуће регулисати законом.

Шеф посланичке групе НДС-а Марко Ђуришић сматра да ће се због тога што медијски закони предвиђају приватизацију локалних медија, али и Политике и Вечерњих новости, у наредних годину дана, новинари осећати мање слободно да пишу и да ће бити подложнији аутоцензури.

Поједини посланици су исказали забринутост због могућности да неће постојати интересовање за приватизацију неких медија, што би у корацима који потом следе могло да значи и гашење тог медија.