Посланици о медијским законима

19.45 - Парламент завршио расправу о сету медијских закона, а рад ће наставити сутра претресом амандмана на привредне законе.

15.30 - Жустра расправа између посланика Нове странке Зорана Живковића и СНС-а Зорана Бабића о одговорности појединих политичара за стање у медијима у време када су убијени Славко Ћурувија и Милан Пантић и током акције "Сабља".

13.20 - Посланица Александра Јерков рекла је да је ДС уложио велики број амандмана на сет медијских закона и нагласила да без њиховог усвајања неће подржати прописе. 

12.00 - Полемика посланика НДС-а и СНС-а Марка Ђурушића и Зорана Бабића о ТВ претплати. 

11.30 - Шеф посланичке групе НДС-а Марко Ђуришић каже да је претплата добар начин финансирања јавног сервиса, да се не би претворио у јавни сервис Владе Србије. НДС поднео 30 амандмана.

10.05 - Почела седница Скупштине на којој посланици расправљају о сету медијских закона. Министар Иван Тасовац образлаже законе. 

Министар за културу и информисање Иван Тасовац рекао је да се усвајањем сета медијских закона обезбеђује правовремено, истинито, потпуно и непристрасно информисање и излазак државе из медија до средине идуће године.

Закон о јавном информисању и медијима је кровни закон, рекао је Тасовац у Скупштини, образлажући Предлог закона о јавном информисању, Предлог закона о електронским медијима и Предлог закона о јавним медијским сервисима.

Тасовац је нагласио да ти закони гарантују слободу медија у складу са европским стандардима и навео његове циљеве:

"Циљеви су стварање услова за професионалне медије, успостављање оквира који гарантује слободан проток идеја и мишљења, без мешања државе које би било ограничавајуће и јасно је дефинисан јавни интерес, финансирање, заштита права уредника, новинара и подстицање новинарског удруживања, заштита малолетника, забрана говора мржње."

Према његовим речима, законом је дефинисан излазак државе из медија, односно рок за приватизацију - 1. јул наредне године и обавеза да пет година тај медиј задржи исту делатност.

"Уколико до 1. јула 2015. године не буде продат капитал, поступак продаје се обуставља, акције ће бити понуђене запосленима, а уколико запослени одбију понуду, капитал престаје да постоји и брише се из регистра медија", рекао је Тасовац.

Министар је навео да регулаторно тело за електронске медије – Републичка радиодифузна агенција мења назив у Регулаторно тело за електронске медије – да је одговорно Скупштини, а савет тог тела има девет чланова.

Тасовац је подсетио да до 17. јуна 2015. мора бити завршена дигитализација, а да је усвајање тог закона предуслов за дигитализацију.

Када је реч о закону о јавним медијским сервисима, односно о РТС-у и РТВ-у, Тасовац је истакао да предложени закон предвиђа укидање претплате и прелазак на финансирање из такси.

"Јавни медијски сервиси водиће евиденцију плаћања такси, а она ће се плаћати на два одвојена рачуна – РТС-а и РТВ-а, с тим што ће 30 одсто средстава са рачуна РТВ-а ићи РТС-у", рекао је Тасовац.

Министар Иван Тасовац рекао је да би мало која власт доносила медијске законе који су тренутно предмет скупштинске дебате, да жели цензуру.

"Мало која извршна власт би доносила овакве законе ако жели цензуру. Ови закони су најбоље усклађени са најбољим европским праксама", рекао је Тасовац одговарајући на најчешће критике опозиције да у Србији има цензуре и аутоцензуре.

Полемика о РТВ претплати 

Шеф посланичке групе ДС-а Борислав Стефановић питао је министра Тасовца да ли има неку поруку за оне који су до сада редовно плаћали РТВ претплату, пошто је једним из сета медијских закона предвиђено њено укидање, а санкција за оне који је нису плаћали не постоји.

Стефановић је нагласио и да не верује да је Европска комисија тражила од Владе Србије да укине локалне и регионалне јавне сервисе и указао да ће ти медији бити угашени, новинари остати без посла, а грађани без информисања о локалним темама.

Шеф посланичке групе Нове демократске странке Марко Ђуришић оценио је да су медијски закони рађени у складу са прописаним процедурама, али да је грешка што се они доносе по хитном поступку.

Ђуришић је такође оптужио премијера Александра Вучића да је позивао грађане да не плаћају РТВ претплату, што је одбацио шеф посланичког клуба СНС-а Зоран Бабић.

Ђуришићева изјава да је Вучић прошле године на Фејсбук профилу написао да ће телевизијска претплата бити укинута, изазвала је бурну реакцију Бабића који је рекао да није истина да је Вучић позивао на неплаћање претплате.

Расправа о стању у медијима  

Почетак поподневног дела седнице обележила је расправа између посланика Нове странке и Српске напредне странке о одговорности појединих политичара за стање у медијима у време када су убијени новинари Славко Ћурувија и Милан Пантић, али и током полицијске акције "Сабља".

Зоран Живковић је рекао да је најгора ситуација у медијима у Србији била 1999. године, када је на снази био "драконски закон" о медијима, а министар информисања Александар Вучић.

"Тај драконски закон је учинио да многи медији пропадну, а за време тог закона и министровања је убијен и новинар Славко Ћурувија", рекао је Живковић и прецизирао да то није било у директној вези.

Реагујући на његово излагање, посланик СНС-а Владимир Ђукановић оценио је да су медији у време акције "Сабља" 2003. године морали да реферишу властима о томе шта објављују и да су гашени они медији који то нису чинили.

Зоран Бабић из СНС-а рекао је да су осумњичени за убиство Славка Ћурувије процесуирани и да се налазе у притвору, и да то показује на који начин се Влада Србије и премијер Александар Вучић односе према истрази тог случаја.

Представница посланичке групе СДПС-а Љиљана Несторовић навела је да и "најситничавији" тешко могу да нађу озбиљније критике на предложени сет медијских закона, који дају базу да се нагомилани проблеми у медијској сфери што пре и ефикасније решавају. 

Шеф посланичког клуба СПС-а Дијана Вукомановић рекла је да је било довољно времена да се стручна јавност и новинарска удружења упознају са садржајем медијских закона и да ће та посланичка група за њих гласати.

Шеф посланичке групе Савеза војвођанских Мађара Балинт Пастор рекао је да ће та странка гласати за пакет медијских закона, јер се њима обезбеђује извештавање на језицима националних мањина.  

Посланица ДС-а Александра Јерков изјавила је да су медијски закони важна политичка тема, да је став новинарских удружења о тим решењима уједначен, али и негодовала што се о њима расправља после мање од 24 сата од њиховог уласка у скупштинску процедуру.

Амандмане на предложене законе упутили су и Удружење новинара Србије и Независно удружење новинара Србије.