Блажић: Најзахтевнији преговори о екологији

Област екологије биће већи камен спотицања у преговорима са ЕУ од Косова, рекао је Блажић на скупу "Депоније у Србији, узрок или решење проблема", преноси Танјуг.

Према претходним проценама, Србија до 2020. године у заштиту животне средине треба да уложи око 10 милијарди евра.

"Држава у једном тренутку мора пресећи и донети стратешки план за ту област", истакао је Блажић.

"ЕУ неће дозволити да уђемо у Унију са садашњим стањем животне средине и зато је раније доста било приче, планова и недоумица, а сада немамо више времена за чекање и та питања морамо почети да радимо и да та питања решимо на новоу целе Србије", истакао је Блажић.

Додаје да ће нам ЕУ помоћи више него у било којој другој области, али да је "на нама је да ли ћемо бити спремни да ту помоћ искористимо". Подсећа да су оквирне процене да ћемо добити из европских фондова око 20 одсто неопходних средстава за заштиту животне средине.

Ипак, Блажић је незадовољан што не постоји посебно Министарство за заштиту животне средине, што би, како истиче, допринело да ефикасније решимо проблеме у области екологије.

Стратегија управљања отпадом до краја године

Радмила Шеровић начелник Одељења за управљање отпадом у Министартсву пољопривреде и заштите животне средине рекла је да је у Србији почела хитна ревизија Статегије управљања отпадом.

"Oва стратегија биће завршена до краја ове године и треба да покаже да ли нам је потребно претходно планираних 26 регионалних депонија или мање", подсетила је Шеровићева.

Наглашава да је уређење отпада процес који може и да потраје, јер Србија нема економску моћ да те проблеме одмах реши.

"Има много сметлишта и дивљих депонија у Србији, али наша земља нема довољно новца да ту област брзо уреди, као што нису имале ни друге земље које су се придруживале ЕУ и код којих је уређење те области трајало годинама," подсећа Шеровићева и указује да немамо ни довољно опреме за сакупљање, као ни за транспорт отпада.

Шеровићева наводи да Србија од планираних 26 регионалних депонија које треба да изгради до 2020. године, сада има шест, док је седма у припреми за почетак рада. Депоније су у Кикинди, Ужицу, Лесковцу, Лапову, Јагодини, Пироту и Сремској Митровици, као и две санитарне депоније које нису регионалног типа.

"Када говоримо о отпаду не треба га посматрати само као отпад, већ као ресурс и сировину за добијање другог производа и визија државе је изградња постројења за рециклажу и коришћење отпада за добијање енергије", истакала је Шеровићева.

Шеровићева закључује да је последње две године опао проценат рециклаже због укидања Фонда за заштиту животне средине и да је сада на Влади Србије да одлучи да ли ће и када бити формиран нови фонд за ту област.