Прикривено финансирање странака

Недавно хапшење челника СИЕПА и директора јавних предузећа у Нишу отворило је још једном сумњу да такве малверзације служе за прикривено финансирање политичких странака.

Док полиција и тужилаштво испитују да ли су закони прекршени, стручњаци понављају да је неопходна боља контрола државних институција, предузећа и партија - како би се открили и спречили нелегални токови новца из државне у страначке касе.

Један од недавно ухапшених нишких директора осумњичених да су оштетили буџет Града је функционер Уједињених региона Србије Бранислав Јовановић. Јавност га највише памти из 2012. године кад је постао хит кампање пресецањем врпце на отварању моста дугачког читавих седам метара.

Да ли је и Јовановић учествовао у незаконитом пребацивању новца у страначке касе, бавиће се полиција и тужилаштво. Ипак, о нелегалним токовима новца од државних предузећа и агенција до партија говори се годинама, али веза никада није доказана.

"Да би се то доказало мора да се деси нешто, а то може бити или темељно испитивање свих расхода како би се утврдило да ли постоје приходи из којих су они подмирени, а друга варијанта је, каже Ненадић, да неко изнутра проговори, да неко од оних који су добијали новац каже за шта је он ишао", рекао је Немања Ненадић из организације "Транспарентност Србија".

Агенција за борбу против корупције у последњој кампањи уочила је, између осталог, да су донатори многих странака социјални случајеви.

"То побуђује сумњу да је прикривен извор финансирања, односно да је неко њима дао паре да уплате на рачун политичке странке. Ако су странци могли да дају 100.000 динара, тражићемо да им се укину социјална примања од пет хиљада месечно јер је то њихова годишња социјална помоћ", наводи Предраг Кнежевић из Агенције за борбу против корупције.

У проверу партијских прихода и расхода следеће године укључиће се и државни ревизор, који је до сада уочавао неправилности у јавним набавкама неких институција. Да ли је новац из намештених тендера завршавао у страначким касама - то није открио.

"Тамо где смо имали неке сумње, захтеве смо упутили другим државним институцијама, али не у том смислу да су то преливања директно са рачуна јавног предузећа, већ неправилно спроведених јавних набавки", рекао је државни ревизор Радослав Сретеновић.

Поједине странке не крију да се једним делом финансирају из тзв. партијског пореза, по коме су државни функционери у некој врсти обавезе да део зараде пребацују странци која их је поставила на функцију. Иако оставља простор за корупцију и уцене, то ипак није нелегално уколико је званично и пријављено.