Србија тражи осуду Хрватске за геноцид

Истовремено, правни заступници Србије су од највишег суда УН затражили да се прогласи ненадлежним за тужбу Хрватске против власти у Београду због геноцида наводно почињеног над Хрватима 1991. или да ту оптужбу одбаци као неосновану, преноси Бета. 

У завршној речи, главни српски заступник Саша Обрадовић рекао је да је Србија, током једномесечне расправе, доказала да су хрватске власти, током "Олује" у лето 1995, спровеле "геноцидну намеру" да униште крајишке Србе "убистима, наношењем озбиљних физичких и менталних повреда и намерним наметањем животних услова смишљених да донесу уништење етничке групе".

Србија је од 17 судија захтевала и да утврде да је Хрватска прекршила међународну Конвенцију о геноциду и тиме што још није казнила починиоце најтежег кривичног дела.

По Обрадовићевим речима, Међународни суд правде требало би да Хрватској наложи да одмах казни починиоце, као и да укине "Дан победе и домовинске захвалности" и "Дан хрватских бранитеља" као државни празник због тога што је 5. август "дан победе геноцидне операције 'Олуја'".

Србија тражи и да Хрватска плати одштету жртвама и губитке изазване геноцидом, као и да успостави све неопходне услове за безбедан повратак Срба у Хрватску.

Захтев да се Међународни суд правде прогласи ненадлежним за тужбу Хрватске да су српске власти и снаге починиле геноцид над хрватским цивилима током рата у тој републици 1991, Обрадовић је засновао на тврдњи да Србија не може бити одговорна за злодела почињена пре него што је она, односно СР Југославија, била формирана као држава, 27. априла 1992.

Уколико се прогласи надлежним, суд би, према захтеву Србије, тужбу Хрватске требало да одбаци као "незасновану у чињеницама и закону". Алтернативно, суд би се могао огласити ненадлежним и за злочине почињене пре 8. октобра 1991. када је Хрватска постала независна држава и чланица Конвенције о геноциду, предложила је Србија.

Хрватска је прошле недеље затражила да суд Србију прогласи кривом за геноцид над хрватским становништвом током рата у тој републици и наложи јој да плати ратну одштету.

У завршним аргументима, српски заступник Обрадовић поновио је да Србија није желела овај процес, али да је у својој контратужби доказала "озбиљне злочине хрватских власти, предвођених злочиначким вођом Фрањом Туђманом".

У посвети жртвама "Олује", Обрадовић је навео пример Александре Стијеље, којој су хрватске снаге у нападу на избегличку колону, 7. августа 1995, када је имала три године, убиле оца и деду, а брата, трудну мајку и њу саму раниле шрапнелима.

Према Обрадовићевим речима, Хрватска је тек у септембру 2013. потврдила да су њене снаге спровеле напад "који је уништио Александрину породицу". Александра Стијеља, по заступнику Србије, "не верује у правду и не очекује ништа од судова".

Примећујући да "међу избеглицама нису била деца политичара - они су уживали привилегије које су им родитељи обезбедили злоупотребом власти", Обрадовић је подвукао да би "овај процес требало видети као упозорење свим политичарима и народима на трагичне последице ако следе диктаторе и идеје екстремног национализма".

У одговору на примедбу Хрватске да власти Србије не раде довољно на установљењу судбине несталих особа, Обрадовић је рекао да је "српска влада у потпуности свесна свог задатка у проналажењу несталих свих националности".

Прецизирао је да је се трага за још 1.748 Срба несталих на територији Хрватске, постављајући питање: Ко их је убио? Према хрватској делегацији, непозната је судбина 875 Хрвата.

У име Србије, канадски професор Вилијам Шабас претходно је нагласио да је председник Хрватске Фрањо Туђман имао за циљ да "Олујом" заувек Србе протера из Хрватске, које је сматрао "тумором" на хрватском ткиву, и у Книнској Крајини створи "животни простор" за Хрвате које је планирао да насели.

Алудирајући на сличан план нацистичке Немачке, Шабас је за тај животни простор употребио немачки израз "лебенсраум". За стварање хрватског "лебенсраума", Туђману је, према његовим речима, 200.000 крајишких Срба било једина сметња.

Расправа у хашкој Палати мира биће окончана 1. априла, када ће Хрватска изложити додатни одговор на контратужбу Србије.

За одлуку седамнаест судија Међународног суда правде у овом спору не постоји рок, али се очекује да ће они пресуду донети до краја године.

Хрватска је тужбу против тадашње СР Југославије поднела у јулу 1999, тврдећи да су власти у Београду, за време рата на хрватској територији 1991. починиле геноцид над Хрватима. Србија је у јануару 2010. суду предала контратужбу да су хрватске власти и снаге у августу 1995, током операције "Олуја", починиле геноцид над српским становништвом Книнске Крајине.

Међународни суд правде се у новембру 2008. огласио надлежним за тужбу Хрватске против Србије, после расправе у којој је српски правни тим ту надлежност оспоравао.

После вишеструке размере писаних поднесака, главна усмена расправа пред највишим судом УН почела је 3. марта, а завршиће се 1. априла.

У тужби против Србије, Хрватска тврди да је званични Београд одговоран за "етничко чишћење" хрватских грађана што је "облик геноцида" зато што је "директно контролисао активности својих оружаних снага, обавештајних агената и разних паравојних одреда који су починили злочине на територији Хрватске, у региону Книна, источне и западне Славоније и Далмације".

Велики број грађана Хрватске је, наводи се тужби, прогнан, убијен, мучен или незаконито затворен, а уништено је и много имовине.

У првој верзији тужбе, Хрватска је СРЈ кривила и за егзодус Срба током и после операције "Олуја" у августу 1995, али је тај навод касније повукла.

Званични Загреб је тужбом затражио да Међународни суд правде прогласи Србију кривом за кршење Конвенције о геноциду и наложи јој да казни све починиоце и Хрватској врати културна добра и плати јој ратну штету у износу који би утврдио суд.

У контратужби, Србија тврди да су хрватске власти починиле геноцид током операције "Олуја", у намери да потпуно или делимично униште крајишке Србе као етничку групу.

Геноцид је, како се наводи у контратужби Србије, почињен - убиствима и наношењем озбиљних физичких и психичких повреда припадницима српске заједнице, те хотимичним стављањем Срба као националне групе у ситуацију смишљену на њено делимично физичко уништење.