Мишчевић: Брисел не намеће свој став

Гостујући у емисији "Око" на РТС-у, Тања Мишчевић је објаснила да државе чланице ЕУ креирају спољно-безбедносну политику консензусом, доносећи одлуке које нису обавезујућe на исти начин као у оним областима, попут пољопривреде, где Унија наступа јединствено.

Овде можете погледати/преузети емисију Око

Брисел у области спољне политике може да позове чланице да прихвате заједнички став, али не може да им наметне такав став, рекла је Мишчевићева, подсетивши да Немачка има другачије мишљење о економским санкцијама према Русији од остатка ЕУ.

"Ми имамо обавезу да настојимо да се ускладимо са овим ставовима, али никако уз некакву посебну врсту обавезе, зато што се државама кандидатима на њиховом путу припреме ка чланству оставља довољно простора да нека од питања разреше на свој начин", рекла је Мишчевићева.

Подсетила је да је Брисел изразио разумевање према специфичним политичким и економским везама Београда и Москве, али је напоменула да то не сме да буде изговор Србији да одустане "од нечег што је постала добра пракса усклађивања са спољнополитичким ставовима ЕУ".

"Ово је специфична ситуација и тако је треба и посматрати", рекла је Тања Мишчевић.

На питање да ли је истрага политичке позадине убиства премијера Зорана Ђинђића део услова у преговорима Србије са ЕУ, Мишчевићева је одговорила да Брисел није поставио тако конкретан критеријум, али да Србија то мора да реши.

Рок за решење проблема нереформисаног правосуђа је, према њеним речима, општи рок за завршетак техничких преговора - 2018. година.

Мишчевићева је приметила да, због ванредних избора и конституисања скупштине, касни усвајање сета закона о реформи правосуђа, али је изразила уверење да ће то кашњење бити надокнађено.

Поред реформе правосуђа, важна је и реформа полиције, указала је Мишчевићева.

У области медијских закона, Србија је "у последњих шест месеци урадила вероватно више него у претходне три године", рекла је Мишчевићева и подсетила да су, у оквиру медијске стратегије, од три медијска закона два већ у Бриселу, јер Европска комисија треба о њима да да своје мишљење и да се "већ у тој раној фази нађе заједничко решење".

"Сви смо свесни и да наставак дијалога Београда и Приштине мора да постоји због нормалног живота људи тамо... али то није услов који је нама непознат, он се неће креирати током процеса преговора и саставни је део поглавља 35", рекла је Мишчевићева.

Приметила је и да ће бити услова "који ће нас изненађивати", попут оних у области заштите природне средине.

Мишчевићева је оценила и да је 2018. година реалан рок за завршетак техничког дела преговора, али је нагласила да је имплементација закона "оно што се мери".

На питање да ли би Србији могле поново да буду уведене визе због лажних азиланата, Мишчевићева је рекла да та опасност не прети ниједној земљи Западног Балкана пошто је механизам за суспензију безвизног режима врло компликован и захтева висок ниво сагласности држава чланица.