Не постоји вакуум у евроинтеграцијама

Шефица српског преговарачког тима са Европском унијом Тања Мишчевић рекла је да не постоји вакуум у европским интеграцијама и да се ради на испуњавању листе захтева, која је обимна али већ позната.

"Радимо много, наш посао се не види и можда и није важно да се види, али посао у вези са евопским интеграцијама апсолутно не стоји јер нема времена за стајање", рекла је Мишчевићева новинарима уочи почетка конференције "Аграрна политика Србије".

Мишчевићева је навела да је листа свега што Србија треба да уради заиста велика, али да није непозната и да је пола посла већ урађено.

Додала је да Србија има обавезе према преговарачком процесу и испуњавању разних акционих планова, као и обавезу усвајања закона које је Влада већ припремила и који чекају нов састав Скупштине.

"Јасно знамо шта треба да се уради и листа обавеза је јасна", напоменула је шефица српског преговарачког тима са ЕУ.

Мишчевићева је навела да се управо вратила са скрининга у области пољопривреде, да трају припремни састанци за скрининг у области образовања и културе, као и да почиње скрининг у области слободног кретања радне снаге.

"Нема вакуума, можда се вама новинарима то чини јер сте били заузети питањима у вези са изборима и формирањем владе", поновила је Мишчевићева.

На корак од фондова ЕУ

Мишчевићева је напоменула да се Србија налази на корак од коришћења средстава из фондова ЕУ, која су директно намењена за помоћ и подстицај пољопривредне прозводње.

"Тренутно та средства, у првој фази приступања, износе скоро 11 милиона евра годишње", навела је Мишчевићева.

Према њеним речима, то је тек припрема, за коришћење онога што доносе структурни, кохезиони фондови који су већи и значајнији по обиму за улагање у пољопривредну производњу.

Оценила је да једна од првих одлука Владе Србије, након њеног формирања, мора да буде реорганизација Управе за аграрна плаћања, која би требало ускоро да добије и акредитацију, како би средства из ЕУ могла да се користе за пољопривреду.

Како је рекла, Управа ће се налазити у Београду, а не у Шапцу као до сада, због лакше организације, наводећи да ће сваке године број људи који раде у тој управи бити повећаван, "како би посао могао да се обавља на најбољи начин".

Мишчевићева је рекла да то подразумева додатне инвестиције у Управу која, према прорачунима Министарства пољопривреде, износи 1,6 милиона евра.

Додала је да ће се та средства наћи, јер је Србија већ добила новац из ЕУ за помоћ пољопривредним произвођачима за прву годину од 10,6 милиона евра.

Пољопривреда примарни сектор, на који ће се током преговарачког процеса посебно обраћати пажња, пре свега због великог броја закона у пољопривредној политици ЕУ, али и због тога што пољопривреда у Србији заузима значајно место у укупној привреди земље, закључила је Мишчевићева.