Хрватска: Осудити Србију за геноцид

Правни тим Хрватске позвао је Међународни суд правде да Србију осуди за геноцид над хрватским становништвом током рата у тој републици 1991. године и обавеже је да надокнади причињену ратну штету.

На крају излагања доказа у прилог оптужби Хрватске, њена заступница Весна Црнић-Гротић затражила је да суд Србији наложи и да суди свима који су починили "геноцидне" злочине у Хрватској; да пружи информације о 865 особа које се још воде као нестале и да врати око 25.000 културних и историјских предмета одузетих током ратних сукоба.

Црнић-Гротић тврдила је да је Хрватска доказала оптужбу да је Србија починила геноцид над Хрватима на једној трећини хрватске територије у оквиру плана за стварање Велике Србије.

Протагонисти геноцида били су ЈНА, српске паравојске и локалне снаге, чији су високи припадници за злочине у Хрватској били осуђени пред Хашким трибуналом, назначила је хрватска заступница.

Поновила је да је пресудом лидеру српске републике у Хрватској Милану Мартићу, Трибунал потврдио постојање удруженог злочиначког подухвата на чијем челу су били тадашњи председник Србије Слободан Милошевић и други војни и политички званичници у Београду.

"Тражимо од суда да правилно процени улогу екстремног српског национализма у злочиначком покушају да створи Велику Србију кроз почињење геноцидних злочина", нагласила је Црнић-Гротић, додајући да та злодела нису била почињена само у Хрватској него "и у БиХ и на Косову".

Српске власти негирају одговорност

Заступница Хрватске оптужила је све владе Србије, после пада Милошевића 2000. године, да су наставиле политику "негирања" сопствене одговорности за злодела у Хрватској.

Сугерисала је да ће Србија, за разлику од Хрватске, тешко ући у Европску унију без окончања те политике и спремности да се суочи са сопственом прошлошћу.

Изражавајући жељу Хрватске за помирење, Црнић-Гротић је оценила да је тај процес оптерећен одбијањем Србије да прихвати пресуде Хашког трибунала и Међународног суда правде.

Одбијајући аргумент Србије да се не може сматрати одговорном за злочине почињене пре проглашења СР Југославије, 27. априла 1992, заступник Хрватске Џејмс Крофорд подсетио је да су власти СРЈ саме прихватиле обавезе из Конвенције о геноциду коју је
претходно потписала СФРЈ.

Расправа у Међународном суду правде биће настављена идуће недеље, другим кругом аргумената Србије о тужби Хрватске, али и о контратужби званичног Београда против Загреба због геноцида наводно почињеног над Србима из Книнске крајине током операције Олуја у лето 1995. године.

Заступници Србије ће се судијама у хашкој Палати мира обратити 28. и 29. марта.

Хрватска је тужбу због наводног геноцида против тадашње СРЈ поднела у јулу 1999, а Србија је контратужбу суду доставила у јануару 2010. године.

Међународни суд правде се у новембру 2008. огласио надлежним за тужбу Хрватске против Србије после расправе у којој је српски правни тим ту надлежност оспоравао.

У тужби против Србије, Хрватска тврди да је званични Београд одговоран за "етничко чишћење" хрватских грађана као "облик геноцида" зато што је "директно контролисао активности својих оружаних снага, обавештајних агената и разних паравојних одреда који су починили злочине на територији Хрватске, у региону Книна, источне и западне Славоније и Далмације".

Велики број грађана Хрватске је, наводи се у тужби, прогнан, убијен, мучен или незаконито затворен, а уништено је и много имовине.

У првој верзији тужбе, Хрватска је СРЈ кривила и за егзодус Срба током и после операције Олуја у августу 1995, али је тај навод касније повукла.

Званични Загреб је тужбом затражио да Међународни суд правде прогласи Србију кривом за кршење Конвенције о геноциду и наложи јој да казни све починиоце и Хрватској врати културна добра и плати јој ратну штету у износу који би утврдио суд.

У контратужби, Србија тврди да су хрватске власти починиле геноцид током операције Олуја, у намери да потпуно или делимично униште крајишке Србе као етничку групу.

Геноцид је, како се наводи у контратужби Србије, почињен убиствима и наношењем озбиљних физичких и психичких повреда припадницима српске заједнице, те хотимичним стављањем Срба као националне групе у ситуацију смишљену на њено делимично физичко уништење.

Алтернативно, Србија је од суда затражила да Хрватску прогласи одговорном за заверу за почињење геноцида или за то што је пропустила и пропушта да геноцид спречи и казни.