За оглашавање у кампањи 13 милиона евра

Политичке странке у Србији су током кампање за ванредне парламентарне изборе потрошиле за оглашавање на билбордима и телевизијским станицама националних емитера и на Студију Б, око 13 милиона евра, показао је Мониторинг финансирања изборне кампање "Транспарентности Србија".

Програмски директор "Транспарентности" Немања Ненадић рекао је да су странке за оглашавање на ТВ станицама националних емитера потрошиле између 10 и 11 милиона евра, као и да је највише - око четири милиона евра - потрошио СНС, што је 41 одсто од укупног оглашавања те врсте.

Друга је коалиција окупљена око социјалиста, коју је кампања на наведеним ТВ станицама коштала више од 1,5 милиона евра, а што је 16 одсто средстава која су укупно уложена у оглашавање на националним ТВ станицама и Студију Б.

Занимљиво је и да су две странке које нису успеле да пређу цензус, ни на парламентарним ни на београдским изборима (УРС и ЛДП), имале кампању вреднију од милион евра.

Како је рекао Ненадић, у укупном колачу оглашавања УРС и ЛДП имају више удела, односно 12 и 10 одсто, него што су освојиле гласова на изборима.

Други по реду трошкови кампање, додао је Ненадић, односе се на оглашавање путем билборда, за шта су у Београду све странке укупно потрошиле 2,2 милиона евра.

"ТВ оглашавање убедљиво је најскупљи вид оглашавања, а што се тиче билборда - на почетку кампање политички су били заступљени око 30 одсто, а касније и више од 70 одсто", рекао је Ненадић.

Он је додао да ће после избора партије добити око седам милиона евра од државе, у зависности од броја освојених гласова.

Директор "Транспарентности" Владимир Гоати оценио је да су 10. по реду парламентарни избори у Србији били фер и слободни, баш као и сваки после 2000. године и истакао да није добро што нико до сада није правоснажно осуђен за кривична дела наведена у законима о финансирању политичких партија.

"На основу тога неко би мислио да је ово најчистија сфера", рекао је Гоати.

Гоати је рекао и да избори, сами по себи, нису вредност и да не би могло да се каже "што више избора, то је више демократије". "Избори су изразито скупа, али неопходна институција и без њих демократије не може да буде", рекао је Гоати.

Пораст промотивних активности 

Саветник ове невладине организације Златко Минић, говорећи о активности јавних функционера током кампање, рекао је да је забележено чак девет и по пута више промотивних активности, посета фабрикама, представљања планова и потписивања меморандума у којима су учествовали јавни функционери, него у истом периоду 2013. године.

Посматрано је 27 јавних функционера, а највише промотивних активности имала је министарка енергетике Зорана Михајловић (36), па секретар Привременог већа Града Београда Горан Весић (32), министар омладине и спорта Вања Удовичић (25), председник Привременог већа Београда Синиша Мали (21) и први потпредседник Владе Александар Вучић (17).

Истакнуто је и да је ове године председник Србије Томислав Николић био пасиван у кампањи, али и да је то добро.