Цензус бира нове лидере

Ко би могао да смени до сада неприкосновене лидере партија, који чак ни на страначким изборима за функционере нису имали противкандидате. Чланови странке, рекло би се, нису могли или смели. Они који су гласније критиковали руководство, од њега су се удаљили. Тако је бар у случају ДСС-а.

После неуспеха на изборима Војислав Коштуница и Млађан Динкић сами су се повукли са места председника партија. 

Историчар Никола Самарџић каже да је очигледно да је Александар Поповић у ДСС-у био успешнији од Коштунице јер су прошли на градским изборима.

И јесте наследник. Бар привремено. Председништво странке одлучило је да кандидат за градоначелника до избора новог руководства води ДСС.

Верољуб Стевановић и Верица Калановић водиће странку која је од почетка века углавном била у власти, а сад није ни у парлементу.

Чедомир Јовановић, чини се, нема намеру да кормило Либерално-демократске партије препусти неком другом.

Своје ново време у парламенту одлучио је да чека на истом месту у странци.

Социолог Слободан Антонић каже да је Јовановић млад, а и да је сам рекао да има снаге још да води странку. Према његовим речима, тешко је очекивати да се повуче са места председника ЛДП-а.

Каква је њихова судбина у наредне четири године? Да ли их, после смене лидера, очекује и промена програма и савезника?

Антонић је истакао да када је реч о УРС-у, он је конфедерација, па је могуће да неке странке оду у неку другу конфедерацију.

"Кад је реч о ДСС-у, ту постоје програмски блиске странке и могуће је да се формира некаква коалиција, а код ЛДП-а је могуће неко спајање или нека коалиција грађанске опције, али још је рано", сматра Антонић.

Рано за предвиђања, али једно је, кажу, јасно - да је само у Скупштини будућност странке сигурна.

Да би изван парламента опстала, у политичкој гимнастици мора да буде вештија чак и она која четврт века има истог председника.