Српски тим одговара на тужбу Хрватске

Српски правни тим сутра ће пред Међународним судом правде почети излагање изношењем одбране на наводе Хрватске тужбе за геноцид, а потом представити противтужбу Србије за геноцид над Србима на подручју Хрватске од 1991. до 1995. године.

Испитивања сведока неће бити јер се Хрватска одрекла свог права да унакрсно испита седам сведока које је предлозила Србија и једног експертског сведока - Саву Штрбца из "Веритаса", али ће њихове писане изјаве бити прикључене доказном материјалу.

Шеф правног тима Саша Обрадовић отвориће излагање представника српске противтужбе пред МСП-ом изношењем нашег одговора на хрватску тужбу тако и основних елемената из противтужбеног захтева.

"Најпре ћемо одговорити на наводе хрватске тужбе које смо имали прилику да чујемо током прошле семице, а потом у другој половини недеље, представити наш противтужбени захтев, на који ће касније Хрватска такође имати могућност да одговори, рекао је Обрадовић у телефонској изјави Танјугу.

Потом ће професор из Канаде Вилијем Шабас говорити о тумачењу Конвенције о геноциду у светлу пресуде у "босанском случају" из 2007. године и накнадне јуриспруденције међународних судова, која је ту пресуду углавном подржала и узела је за свој ауторитет, указао је Обрадовић.

"То је за нас веома битно јер ће се на тај начин показати суду да је тумачење које је суд тада имао, а које Хрватска данас сматра рестриктивним на неки начин, заправо постало ауторитативно и да ово што Хрватска тражи од суда - да се ти стандардни прошире, није основано", указао је Обрадовић.

Према његовим речима, задњи део излагања током сутрашњег трочасовног заседања суда ће се односити на питање доказа.

Обрадовић је напоменуо да је Србија позвала седам сведока и једног експертског сведока Саву Штрпца у том спору.

"Ми смо постигли споразум да уместо главног испитивања сведоци дају изјаве у писаној форми и да се одмах крене на унакрсно испитивање... Али како Хрватска није желела ниједног нашег сведока да испитује, они се неће лично појавити пред судом, али њихове изјаве ће се појавити на сајту МСП-а на крају усмене расправе 1. априла", навео је Обрадовић..

Указујући да је начелни став суда да не треба правити разлику у доказној вредности изјавама сведока који су унакрсно испитани и оних који су изјаве дали у писаној форми, шеф српског правног тима је истакао да се доказна вредност цени у светлу свих других доказа и њиховој конзистентности са другим доказним материјалом.

Осим описаних злочина у периоду од 1991. до 1995. у Хрватској, противтужба предочава историјски контекст догађаја осврћући се и на период од 1941-1945. године, ради лакшег разумевања догадаја који су уследили од 1991-1995. године.

У документу који је поднет Међународном суду правде су подаци о злочинима почињеним у Госпићу, Сиску, Пакрачкој пољани, Карловцу, Осијеку, Паулином Двору, Медачком џепу, на Масленици и током операција "Бљесак" и "Олуја".

Питање временске надлежности за одлучивање

Поред утврђивања да ли је почињен геноцид у Хрватској од стране једне или друге државе у спору, једно од питања која ће суд утврђивати на захтев Србије, је питање временске надлежности за одлучивање.

Наиме, Србија оспорава надлежност суда за одлучивање о догађајима који су се десили од 1991. до 27. априла 1992. године када је формирана СРЈ, а чији је правни сукцесор Србија.

Када је 2008. године суд проценио да је належан за одлучивање у том спору он није решио питање временске надлежности, јер је оценио да је то везано за садржину спора.

Поред Обрадовића у име Србије, на оптужбе из Хрватске сутра ће одговарати и светски стручњаци за питање геноцида, као што је канадски професор Вилијем Шабас и професори Андреас Цимерман, Кристијан Тамс из Немачке који ће се бавити питањима надлежности суда.

Британски адвокат Вејн Џордаш и српски адвокат Новак Лукић ће се посветити испитивању сведока чије је саслушање планирано за уторак и среду.

Усмена расправа, која је почела 3. марта излагањем хрватског правног тима, биће закључена 1. априла, пошто ће од 20. марта уследити друга рунда презентовања аргумената суду оба правна тима.

То је завршница спора који је почео још 1999. године подношењем хрватске тужбе Међународном суду правде против Србије.