Хрватска: Депеша ЈНА као доказ геноцида

У наставку главне расправе о међусобним тужбама Хрватске и Србије за геноцид током рата 1991-95. пред Међународним судом правде у Хагу, Хрватска се позвала на документ ЈНА као на доказ да су српске паравојске починиле геноцидне злочине на хрватској територији.

Заступник Хрватске Филип Сендс цитирао је депешу обавештајне службе ЈНА из октобра 1991. да је паравојна формација Жељка Ражнатовића Аркана "починила неконтролисане акте геноцида и друге злочине" у околини Вуковара.

То је, по Сендсу, доказ да су власти СР Југославије тада биле свесне "озбиљног ризика да ће у Хрватској бити почињен геноцид", али нису ништа учиниле да то спрече.

Сендс је назначио да "нема дилеме" да су власти Србије "с ланца пустиле" паравојске, укључујући и добровољце Војислава Шешеља, које су злочинима у Хрватској "уништиле читаве заједнице" несрба, тврдећи да се из тога може закључити да су делиле и њихову "геноцидну намеру".

Цитирао је и изјаву официра војне безбедности, кога није именовао, изречену на састанку са надређенима, у новембру 1991, да је "оно што су урадиле паравојске у Ловасу и Вуковару горе од онога што су Немци радили у Другом светском рату".

Тај официр на састанку је, како је рекао Сендс, исмејан као "крагујевачки Шваба".

Осврћући се на теоријску основу геноцида, представник Хрватске је подвукао да, насупрот тумачењу Србије, није неопходно да буде уништена читава етничка група, већ да се злочинима онемогући њено функционисање на одређеном, макар врло ограниченом простору, чак и у једном селу.

Сендс је нагласио да и премештање становништва може бити облик геноцида, уколико је почињено уз "геноцидну намеру" за макар и делимично уништење те групе.

Подсетио је и на издвојена мишљења двојице судија из пресуде највишег суда УН у спору БиХ-Србија да су власти СРЈ биле "саучесник" у геноциду у Сребреници, а не само да геноцид нису спречиле, како је 2008. одлучила већина судија.

Сендс је тврдио да постоји довољно доказа за то саучесништво и у геноцидним актима током рата у Хрватској, зато што је "Србија знала за геноцидну намеру паравојски".

Британски правник тврди да раширени и систематски напади српских снага на хрватско становништво нису били војно оправдани, а њихова једина сврха било је уништавање Хрвата као националне групе.

"Намера државе изведена из злочина појединаца" 

Узвраћајући на аргумент српске делегације да пред Хашким трибуналом ниједан појединац није ни оптужен, ни осуђен за геноцидна дела, представник Хрватске Кир Стармер оценио је да то није препрека за утврђивање одговорности државе за геноцид.

По Стармеру, геноцидна намера државе може се извести из злочина који су у Хрватској почињени, а које је Хашки трибунал утврдио у пресудама Милету Мркшићу, Милану Мартићу и Милану Бабићу.

Заступница Јана Шперо је цитирала налазе из пресуда Бабићу, Мартићу и Мркшићу и навела да је утврђено да су ЈНА, српска милиција и паравојне снаге, током систематских и раширених напада на хрватско цивилно становништво, починиле злочине, укључујући убиства, мучење, присилно померање и незаконито притварање цивила.

Снаге које су те злочине починиле, нагласила је Шперо, биле су под директном контролом власти у Београду. По њеним речима, убијено је 12.500 Хрвата, а 865 се још воде као нестали. Око 7.700 хрватских држављана је било отерано у притвореничке логоре, од којих су неки били на територији Србије, а присилно су померене стотине хиљада цивила.

Њихова имовина је била уништавана, а 1.500 католичких цркава је срушено.

Из споразума о признавању кривице, који је Бабић постигао са тужилаштвом Трибунала, Шперо је цитирала да је почињено "истребљење и убиство стотина Хрвата у циљу стварања великосрпске државе". Сви ти злочини, тврде хрватски заступници, представљају акт геноцида.

Шперо сматра да је образац по којем су се злодела одвијала широм Хрватске доказ геноцидне намере власти у Београду и српских снага. "Србија је починила злочине над Хрватима само зато што су Хрвати", закључила је Шперо.

Министар правде Хрватске Орсат Миљенић поручио је после изношења првих доказа да је циљ те земље да покаже шта се стварно догодило током рата. "Суду желимо да прикажемо одређену аргументацију и да му препустимо одлуку да ли је то био геноцид који је починила Србија или не", рекао је Миљенић.

Суд jе поподне саслушаo исказе председнице београдског Хелсиншког одбора за заштиту људских права Соње Бисерко и Франа Кожула, као сведока Хрватске. Медији до 1. априла не смеју да објављују исказе сведока.

Од 10. марта, заступници Србије ће узвратити излагањима о хрватској тужби, али и контратужби коју је званични Београд поднео против Загреба.