Процес у Хагу, аргументи Хрватске

У Међународном суду правде завршен је први дан усмене расправе у спору између Србије и Хрватске по узајамним тужбама за геноцид на подручју Хрватске од 1991. до 1995. године. Заступници Хрватске изнели су тврдњу да ће доказати да је њихова тужба основана и да су власти у Београду одговорне за геноцид над несрбима у Хрватској.

Премијер Хрватске Зоран Милановић изјавио је да је очекивао више разумевања и кооперативности званичног Београда.

Главна заступница Хрватске Весна Црнић Гротић рекла је да је СРЈ, под вођством Слободана Милошевића, организовала, подстакла и починила "геноцидну кампању" у Хрватској, у намери да "делимично или потпуно уништи" тамошње несрпско становништво.

Идеја Велике Србије, рекла је Црнић Гротић, покренута је 1986, а од 1990. је Милошевић, заједно са својим сарадницима, укључујући Војислава Шешеља и Жељка Ражнатовића Аркана, покренуо "геноцидну кампању" у Хрватској.

Почела је, како је истакла, "говором мржње против Хрвата" што је "отворило врата геноцидним актима".

Као илустрацију тих аката, хрватска делегација приказала је судијама снимак уништеног Вуковара.

После пада Милошевића, упркос преговорима о "правичном решењу" са новим властима у Београду, "многи политички лидери у Србији остали су упорни до данашњих дана у негирању" злочина у Хрватској, тврди хрватска заступница, прецизирајући да хрватске власти још трагају за 864 нестале особе, као и за многим културним добрима.

"Покушали смо више пута, али нове владе у Србији остале су невољне да се суоче са истином", нагласила је Црнић Гротић.

Навела је пример председника Србије Томислава Николића, који "одбија" да призна да је у Сребреници у јулу 1995. почињен геноцид, "упркос пресуди овог суда".

Црнић Гротић је приметила и да се Николић није одрекао своје повезаности са Војиславом Шешељем.

Заступница Хрватске тврдила је и да Србија "тражи уточиште" у чињеници да нико није био оптужен, ни осуђен за геноцид у Хрватској пред Хашким трибуналом.

"То не значи да геноцида није било, нити пропуста да се он спречи", рекла је заступница Хрватске.

Узнемирујуће укидање пресуда

Прихватајући да је Србија показала спремност да кривично гони неке од починилаца злочина у Хрватској, Црнић Гротић је указала на "узнемирујуће" недавно поништавање првостепених пресуда починиоцима злочина у Ловасу и Вуковару, пред Вишим и Уставним судом.

То, по Хрватској, "баца дугачку сенку на посвећеност Србије владавини права и правди".

Детаљније објашњење тврдњи Хрватске у даљој расправи преузела је Андреа Метелко Згомбић, која је као пример чињенице да се ЈНА ставила у службу Милошевићевих "геноцидних намера" навела ракетирање Банских двора у октобру 1991. године.

"ЈНА је покушала да убије и шефа државе и шефа владе СФРЈ и председника Републике Хрватске", рекла је Метелко Згомбић.

Хелен Лоу из хрватског правног тима говорила је о околностима које су довеле до крвавих сукоба, као што су, како је навела, раст српског национализма, говор мржње према Хрватима, подршци коју је Слободан Милошевић јавно давао екстремним српским националистима.

Лоу је поменула и интервју Војислава Шешеља, кога је описала као савезника Слободана Милошевића, дат "државној телевизији коју је контролисао Милошевић" у којем Шешељ тврди да су западне границе Србије на линији Вировитица-Карловац-Огулин-Карлобаг.

Екстремне паравојне организације попут Шешељевих и Арканових одреда имале су једнаку улогу у геноциду, тврдила је Лоу, напомињући да су они имали Милошевићеву подршку.

У име хрватске тужбе излагао је и декан правног факултета у Сиднеју и професор међународног права на Кембриџу Џејмс Крофорд, који је говорио о фактичкој контроли Србије над ЈНА, чија је заповедна структура била над локалном српском територијалном одбраном и паравојним јединицама.

Хрватска је 1999. тадашњу СР Југославију тужила за геноцид над хрватским и другим несрпским становништвом током рата на хрватској територији 1991-95, а Србија је 2010. године узвратила контратужбом да су власти у Загребу, операцијом "Олуја" у августу 1995, починиле геноцид над Србима који су живели у Книнској крајини.

За уторак и среду заказани су искази сведока, али одлуком Суда медији неће смети да их објављују до краја расправе, 1. априла.

У корист тужбе Хрватске 12 сведока 

Хрватска је позвала укупно 12 сведока да сведоче у корист њене тужбе, а међу њима је и председница Хелсиншког одбора за људска права у Србији Соња Бисерко.

Бисерко ће, према речима шефа хрватског правног тима Весне Црнић Гротић, бити испитана о историјском контексту конфликта у Хрватској почетком деведесетих.

Међу сведоцима је стручни сведок Иван Грујић, који је од рата наовамо задужен за ископавање масовних гробница у Хрватској и идентификовање жртава.

Сведок Марија Катић причаће о убиствима у селу Богдановци близу Вуковара, Франо Кожул о злочинима у Вуковару, рекла је Црнић Гротић.

Сведоци Србије још увек нису познати.

Како сазнаје агенција Бета, стране су се договориле да искази сведока у спис буду уведени у писаном облику, а да се у судници појаве само они које супротна страна жели да унакрсно испита.

Хрватска није затражила да испита ниједног од сведока Србије и они се неће појавити пред судом.

С друге стране, српски заступници ће, пред судијама, унакрсно испитивати шест сведока Хрватске.

Излагање аргумената у прилог својој тужби Хрватска ће наставити у четвртак и петак.

Од 10. марта заступници Србије ће узвратити излагањима о хрватској тужби, али и контратужби коју је званични Београд поднео против Загреба.

Друга рунда размене аргумената биће, уз паузе, одржана од 20. марта до 1. априла.