Хаг, извештачи "на чекању" до 1. априла

Усмена расправа пред Међународним судом правде у Хагу по међусобним тужбама Србије и Хрватске за геноцид почиње у понедељак. Седамнаест судија слушаће наредних пет недеља, аргументе правних тимова. Новинар РТС-а Милош Милић који је пратио припрему обе стране, спрема се да од сутра прати и суђење.

Говорећи о томе колико детаља са овог суђења ће бити доступно јавности, Милић је рекао да до 1. априла неће ниједно сведочење бити доступно јавности.

"Ми ћемо моћи да присуствујемо свему и тек на крају да известимо о томе", рекао је Милић гостујући ун Дневнику РТС-а.

Према његовим речима, суштина приче је да се заштите сведоци. "Доста је било речи о томе у јавности, нека имена су се појавила, никад формално нису потврђена, али сада нема ниједног имена ни званично ни незванично", рекао је Милић.

Милић објашњава да парнични суд не придаје кључну важност изјавама сведока, такао да је то више ствар која је окренута јавности и медијима. Новинар РТС-а је рекао да ће потписати документ да неће о томе говорити до 1. априла.

Према његовим речима, оно што ће се догодити током месец дана је да ће две државе покушати да све злочине који су се догодили, према једној или другој страни представити као злочине геноцида.

Оне не могу да се позивају на пресуде Хашког трибунала. Како каже, српска страна ће имати тај проблем јер не постоји ниједна пресуда за злочине о Олуји.

"Сетимо се, хрватско правосуђе нема ниједну извршну пресуду за злочине о Олуји, а Хаг је поништио чувену пресуду Готовини пре неколико година", рекао је Милић.

Када земље једна другу туже, имају и некаве захтеве. "Кључни захтев је надокнађивање штете. То тражи и Србија када су у питању Срби из Крајине, преко 200.000 људи који су протерани у Олији", каже Милић.

Према његовим речима, накнада штете би требало да буде оно што ће се догодило уколико суд процени да је нека од држава одговорна за геноцид.

"Оно што ће сигурно бити у том првом делу поступка је подсећање на тешке тренутке у историји две земље, али оно што је био мотив вероватно обе стране је да треба да постоји једна званична институција и мишљење о томе шта се догодило", истакао је Милић.

Милић сматра да ће Суд вероватно рећи да није било геноцида, али то за јавност може да значи наставак приче о томе, а шта се онда догодило.

Професор Тибор Варади очекује да се обе тужбе одбаце. Говорећи о датуму када ћемо добити одлуку о томе, Милић каже да рока нема. 

"Помиње се крај године или почетак идуће године. Верујем да ћемо у наредних годину дана добити пресуду", закључио је Милић.