Где је граница јавне и партијске функције?

Кампању за предстојеће изборе, осим заинтересованих бирача, с пажњом прати Агенција за борбу против корупције. Будући да се јавне и политичке функције повремено преплићу, у Агенцији подсећају да су функционери дужни да недвосмислено саопште јавности да ли износе ставове државне институције коју представљају, или став политичке партије.

Бирачу мора да буде јасно да ли кандидат шаље поруку са јавне или политичке функције.

Забрањено је, подсећају у Агенцији за борбу против корупције, злоупотребљавати функцију и јавне финансије у кампањи. Изборну кампању у Београду пратиће 50 посматрача и још 110 посматарача биће ангажовоано за територију Републике Србије.

Директорка Агенције за борбу против корупције Татјана Бабић каже да током кампање држава не може да стане и да не могу државни послови да стану.

Међутим истиче да је важно да јавни функцонер кад обавља посао заступа јавни интерес свих грађана ових држава а не интерес своје политичке странке.

"Дакле забрањено му је да пропагира политичке идеје, при томе он треба да обавља државни посао", каже Татјана Бабић.

Међутим, тај државни посао, по правилу, у време кампање се интензивира.

Немања Ненадић из "Транспарентности Србија" каже да је то доказано на примеру из 2012. године где је идентификован пораст активности истог човека од 2 до 17 пута у доба када се дешава изборна кампања у односу на исте месеце у неизборној години.

"Не би било ни први ни последњи пут да смо сведоци тога. Дакле да се политчке функције и функције извршне власти коиристе у предизборној кампањи. Нејасно се разликују поља када се нека особа појављује у улози носиоца извршне власти а када у улози као представник неке политчке партије", истиче Ђорђе Вуковић из Цесида.

Креће се у нову предизборну кампању, а нису разрешене све дилеме и спорна питања из претходне.

"Како томе стати на пут? Решење би могло да буде у медијској регулативи и у правилима РРА око тога шта медији смеју да преносе са таквих скупова. Уколико не би било такве медијске промоције, вероватно не би било ни тог повећаног интензитта у тим промотивним активностима јавних фунцкоера", објашњава Немања Ненадић.

Активности државних функционера медији ипак треба да прате, кажу у Републичкој радиодифузној агенцији, и то у складу са својим техничиким капацитетима и уређивачком политиком.

"Неки од политичара појачају своје активности, а медији не могу да кажу ми то нећемо да пратимо. Они једино могу да кажу ми не можемо да стигнемо да испратимо, немамо техничких капацитета, али су дужни да то прате у складу са својом уређивачком политиком. Било је онда жеља да РРА ту реагује. Не може РРА да буде главни и одговорни уредник свих медија. За све то у свакој редакциј постоје уредници", каже заменик председника РРА Горан Караџић.

Агенција за борбу против корупције је у току прошле године поднела око 400 захтева за покретање прекршањих поступака, више од 90 одсто се односи на неподношење извештаја финасирања трошкова изборне кампање. Донете су 22 пресуде од којих је 6 правоснажно.