Зидбек: Опасност да избори успоре дијалог

Србија не треба да због избора запостави дијалог о нормализацији односа са Приштином и мора да настави да постиже договоре у оквиру тог процеса који је битан за њен напредак на путу ка ЕУ, рекао је званичник немачког Министарства спољних послова Ханс-Улрих Зидбек.

На састанку "Српско-немачког цивилног дијалога" у Београду Зидбек је рекао да се у 2014. години, као изборној години и у Србији и на Косову, "не сме изгубити фокус са дијалога" и да је потребно брзо постизати нове договоре.

Оценио је да постоји велика опасност да се због предизборне кампање изгуби тај фокус и подсетио да је напредак у дијалогу један од кључних услова за напредак у приступању ЕУ.

"Ако желите да до 2018. завршите преговоре, што је амбициозан план, мора бити напретка и у томе. Мора брзо да се напредује у дијалогу", рекао је Зидбек који је шеф Одсека за Западни Балкан у немачком Министарству спољних послова.

Зидбек је додао да се прва прилика за решавање питања у односима с Косовом пружа 12. фебруара и додао да би било добро да се већ тада реше нека од њих попут интеграције правосуђа и полиције на Косову и формирања Заједнице српских општина.

Отварање преговора - шанса за модернизацију

Званичник немачког Министарства спољних послова Кристоф Рецлаф рекао је на скупу да Србија у процесу приступања ЕУ треба да се усредсреди на нормализацију односа са Косовом и владавну права али и на економске и финансијске реформе.

Рецлаф је рекао да случај Хрватске, против које је ЕУ покренула процедуру због прекомерног дефицита, показује колико су економске и финансијске реформе постале битне.

Рецлаф, који је шеф Одељења за проширење ЕУ и за односе са Западним Балканом у немачком Министарству спољних послова, додао је да отварање преговора о чланству са Србијом 21. јануара представља историјски преокрет који се тешко могао замислити пре 10 година.

Додао је да српске власти не треба да услове у приступању схватају као дикатат из Брисела већ као шансу за темељну модренизацију.

Немачка важан партнер Србије

Учесници скупа су напоменули да је Немачка је од 2000. године уложила у Србију више од милијарду и по евра кроз разне пројекте чиме је постала наш највећи трговински партнер и уједно и један од кључних политичких актера у процесу европских интеграција Србије.

Помоћница директора Канцеларије за европске интеграције Ана Илић је истакла значај билатералне сарадње са Немачком која је пружила Србији финансијску и техничку помоћ вредну 1,6 милијарди евра било кроз директне инвестиције, било кроз фондове ЕУ.

Најзначајније области у којима је Немачка помогла Србији јесу инфраструктура, водоснабдевање, енергетика, запошљавање, реформе образовања, екологија, рекла је Илићева и додала да је у наредном периоду важно утврдити приоритете пројеката и ојачати капацитете институција корисника средстава.

Гордана Лазаревић из Европског покрета у Србији је рекла да Немачка важи за веома дуговечног и стабилног партнера Србије имајући у виду да постоји опредељење да до 2018. године сигурно настави да пружа помоћ Србији, што ће се, како се очекује, односити на целикупан процес европских интеграција.

Директор Немачког друштва за међународну сарадњу за Србију (Гиз) Зигмунд Милер је подсетио да је Гиз определио 110 милиона евра развојне помоћи у оквиру подршке српској привреди, билатералних и регионалних пројеката.

У Србији је активна и Немачка фондација за међународну правну сарадњу која, како је рекао њен представник Стефан Пирнер, пружа правну подршку правосудним субјектима у Србији, учествује у бројним пројектима и издаје правне публикације.

На дводневном скупу у Народној Скупштини Србије учествовао је велиики број припадника цивилног друштва две земље, политичког и привредног живота, као и медија.