Одбор поново сутра о одлуци Уставног суда

Одбор се тако није изјаснио о том питању, а нова седница, којом ће председавати председник Скупштине Србије Небојша Стефановић, биће одржана сутра.

Три одредбе Закона о Безбедносно-информативној агенцији које се тичу прислушкивања и неповредивости тајности писама Уставни суд Србије прогласио је неуставим крајем прошле године, а законодавцу је остављен рок од четири месеца да оспорене цланове усагласи са Уставом.

Пред члановима Одбора данас је био предлог да се та одлука Уставног суда додатно пролонгира - уместо четрити на шест месеци услед одржавања ванредних парламетнарних избора, односно чињенице да ће Скупштина Србије бити распуштена, а Цвијан је одбио да потпише такав предлог.

"Тај захтев не само што је неустанван и незаконит, већ је директно повезано са могућностима да се на неуставан начин и мимо европских стандарда врши надзор над комуникација грађана и то у периоду који је специфичан, јер је повезан са изборима, кампањом и пост изборним поступком", рекао је Цвијан на седници Одбора.

Цвијан, који је недавно напустио СНС, навео је да зна да на Одбору постоји већина за такву одлуку, али да не жели да стави потпис на тај, како је оценио, неуставни документ.

"Нађите неког другог да стави потпис на то", рекао је Цвијан.
Посланик ДС Срђан Миковић, који је и заменик председника Одбора, оценио је да се тиме практично тражи мењање одлуке УСС и да је то "скандал и непримерена ствар".

"Сматрам да не треба да тражимо да се тај рок продужи ни за дан или два, јер се ради о одлуци Уставног суда", рекао је Миковић, који је нагласио да је само Уставни суд властан да се о томе одређује.
Он је рекао да не може да прихвати да посланици улазе у тако нешто и упитао каква би се пракса увела када би посланици тражили такво одлагање.

Међутим, посланик СНС Верољуб Арсић је рекао да би се сложио са Миковићем да разлог за такав предлог није околност да се очекује расписивање ванредних парламентарних избора и распуштање скупштине.

"Аргументи Миковића би били на месту када не би дошло до распуштања скупштине и тада би могли да причамо да до 24. априла скупштина усвоји измене спорног закона и усклади их са Уставом. Овако, имајући у виду, да су одлуке УСС коначне и обавезујући и да нема нико права да их оспори можмо доћи у ситуацију да уколико се не одложи примена са четири на шест месеци и ако се не створе технички услови да измене закона буду усвојне онемогућићемо рад једног државног органа", објаснио је Арсић.

Намера је, како је додао, да се избегне правни вакум. "Не ради се да ми тразизмо од Уставног суда да поступи неуставно", рекао је Арсић и навео иначе рок за одлагање примене неке одлуке може да буде до шест месеци.

"Ми нећемо имати технички услове да ускладимо споран закон са одлукама Уставнг суда, а онда можемо да онемогућимо рад једног дрзавног органа", указао је Арсић.

Миковић је одговорио да још актуелни састав парламента може да ради све док нови посланици не седну у клупе, посебно ако је нешто важно и од државног интереса.

Међутим, Арсић је на то рекао да би једна околност била када би посланицима редовно истекао мандат, а да је сасвим друга када дође до распуштања скупштине, јер је Уставом предвиђена компликована процедура за доношења закона.

Арсић је Танјугу рекао да су посланици, у складу са Пословником о раду, затражили од председника парламетна да одржи седницу Одбора на коме ће се поново расправљати о том предлогу.