Открити позадину Ђинђићевог убиства

У Директорат Европске комисије стигао је захтев неколико посланика Европског парламента да се Србији, као услов у европским интеграцијама, постави расветљавање политичке позадине убиства Зорана Ђинђића. Представници политичких странака у Србији сагласни су да је то неопходно без обзира на то да ли ће то бити постављено као формални захтев.

Још се не зна да ли ће на европском путу Србије бити постављен формалан захтев да се расветли политичка позадина убиства Зорана Ђинђића.

Директор Директората за проширење у Европској комисији Кристијан Данијелсон каже да је Комисија добила писмо европских посланика и да генерално одговара на сва писма која добије.

"Када је реч о овоме, Европска унија посматра како функционише владавина права на основу критеријума из поглавља 23 и 24", објашњава Данијелсон.

Ипак, политичке партије у Србији су сагласне да је задатак сваког демократског друштва да расветли политичка убиства.

Шеф посланика ДС-а Борислав Стефановић каже да такав захтев не би требало да нас изненади.

"Код убиства Ћурувије очекујемо да чујемо ко је инспирисао убиство. Убиство премијера свакако има политичку позадину", каже Стефановић.

Марко Ђурић из СНС-а истиче да нема сумње да би требало подржати сваки процес који може да доведе до расветљавања убиства.

И функционерка СПС-а Славица Ђукић Дејановић сматра да је обавеза државе да расветли сваку нејасну смрт и истиче да то јесте европска вредност.

На панелу који је организовао Танјуг, странке су расправљале на какве ће још препреке Србија наићи на путу ка ЕУ и хоће ли евентуални избори бити кочница.

Марко Ђурић је објаснио да то пре свега зависи од исхода избора.

"Уколико би снаге које су се показале као носиоци европских интеграција освојиле још убедљивију подршку, могуће је да би то убрзало евроинтеграције", сматра Ђурић.

"Поставља се основно питање, ако је ова влада била феноменална, реформска, сјајна, два пута прављена - у чистом злату окована, зашто сада морамо ићи на изборе да ојачамо реформски капацитет", каже Стефановић.

Такве изјаве напредњаци читају као нервозу јер, кажу, ДС неће учествовати у новој влади. Демократе мисле да у новој влади нема места за социјалисте.

"Парламентарна позиција СПС-а, захваљујем на бризи, није спорна. У случају избора број посланика биће већи", каже Славица Ђукић Дејановић.

Са супротних полова, свако из својих разлога, нове изборе траже и ЛДП и ДСС.

"Врло је важно да преговоре води нова, другачија влада, која има већи легитимитет и реформски капацитет", каже Иван Андрић из ЛДП-а.

Донка Бановић из ДСС-а каже да је Србија једина држава од које се тражи да се одрекне своје покрајине како би стигла до чекаонице за преговоре.

Осим ДСС-а, европска политика нема опозицију. Већина верује да би 2020. могла да буде година учлањења Србије у ЕУ, али да су од датума битније реформе и увођење европских стандарда и квалитета живота.