Ђурић: Од Србије не тражити ништа мимо Устава

Саветник председника Србије Марко Ђурић уверен је да ЕУ неће тражити да процес нормализације односа Београда и Приштине, који треба да резултира правно-обавезујућим документом, буде окончан тако што ће Србија признати једнострано проглашену независност Косова.

"Од Србије у ЕУ као организацији нико не тражи да призна независност Косова, ЕУ то не би могла правно ни да тражи и ми не очекујемо да иједна од институција ЕУ стави тај услов пред Србију", рекао је Ђурић у интервјуу Танјугу.

Како је рекао, у овом тренутку се веома интензивно разговара са партнерима у ЕУ о томе како да нормализација која се тренутно спроводи постане прихватљив и мерљив политички критеријум за оне који су заговорници независности Косова и који је то ниво и степен нормализације потребан како би Србија била прихваћена.

"Србија је показала целом свету и европским партнерима шта је све спремна да учини у погледу унутрашњих реформи и пружања руке онима са којима смо до јуче били у најтежем могућем сукобу како бисмо односе нормализовали, али од Србије никада немојте да очекујете и тражите да уради оно што није могуће уставом Србије ни етичким кодексом који је хабитус политичког деловања већине људи који данас воде политику у Србији", поручио је Ђурић.

Признање једнострано проглашене независности Косова, како је закључио, није на дневном реду одлучивања било кога у Србији, нити ће бити било када у догледној будућности, и у том смислу Србију не би требало излагати притисцима и "тражити од нас да урадимо оно што не можемо".

"Са друге стране постоји много тога што можемо да урадимо да би односи Београда и Приштине били бољи и да би свакодневно функционисање људи и институција били бољи. Бриселски споразум се показао као приступ у коме прагматичност, разумевање и толеранција могу да дају резултат који води у правцу демонтирања тензија и стварање предуслова за то да један конфликт у којем ставови јесу удаљени крену у правцу изналажења решења које дугорочно мора бити нађено", рекао је Ђурић.

Како је објаснио, Србија генерално, када је реч о односима у региону, има велику амбицију да постане извозник политичке стабилности, као предуслова за економски и сваковрсни развој региона.

Ђурић је додао да Србија, у односима са свима у окружењу, настоји да нађе тачке које нас везују, а да у оним стварима које нас раздвајају, у интересу Србије и српског народа широм Балканског полуострва, односе лиши тензија.

Када је реч о БиХ, Србија, тако, чврсто инсистира на поштовању Дејтонског споразума и веома је заинтересована да Република Српска сачува своја уставна овлашћења, али је заинтересована и за то да БиХ функционише као држава и да економски раст и европски пут БиХ буде нешто на чему ће сарађивати са свим политичким представницима народа те државе, рекао је Ђурић.

Тужбе компликују односе са Хрватском

Односе са Хрватском, како је додао, компликује тужба и контратужба за геноцид пред Међународним судом правде, и у Београду и даље постоји уверење да је, са становишта стабилности и добросуседских односа у региону, најрационалније да се те тужбе повуку.

"Тужба за геноцид није најбољи начин да комуницирате са суседном земљом, а ми смо то колегама из Загреба у више наврата покушавали да предочимо. Тамо постоји разумевање за потребу да се те тужбе повуку, али мислим да политичка клима и воља за то још увек не постоје", рекао је Ђурић.

Што се Србије тиче, она, како је објаснио, жели да сви злочини који су почињени на простору бивше Југославије, укључујући велики број некажњених злочина према српском народу, буду кажњени, али истовремено не жели да тужбе за геноцид остану препрека нормализцији и развоју односа са Хрватском.

"Тешко је да са неким развијате добросуседске односе у условима у којима се судите за геоцид и поставља се питање шта ће се догађајти у нашим односима уколико би једна од наших земаља успела у тужбеном захтеву", рекао је Ђурић.

Како је додао, овим процесом се шаље и веома лоша порука која не иде на руку економском развоју наших земаља, јер сви у свету то тумаче као доказ да регион још није иза себе оставио крваве сукобе из прошлости.

"Бојим се и да постоје неки, а они не седе у Београду, који мисле да ове тужбе за геноцид представљају начин да правним средствима наставе оштро сукобљавање двеју земаља у региону", оценио је саветник председника Србије.

Упитан да ли ће Србија, с обзиром на чињеницу да је отпочела приступне преговоре са ЕУ, у будућности своје спољнополитичке ставове усклађивати са ставовима ЕУ, Ђурић је рекао да је Србија протеклих година у више од 95 одсто случајева у европским спољнополитичким форумима гласала истоветно као чланице ЕУ.

Како је објаснио, одређене специфичности српске спољне политике су последица традиционално добрих веза са земљама Покрета несврстаних, на чему јој, чак, већина држава ЕУ завиди.

Ђурић је истакао да Србија жели да свој спољнополитички потенцијал, када је реч о сарадњи са Латинском Америком, Африком и Азијом, искористи да би допринела читавом региону, јер економски послови које би Србија могла да реализује на тим континентима имају толико потенцијала да их је немогуће реализовати без сарадње са земљама у ширем региону.

"Та врста потенцијала везана за наше спољнополитичко наслеђе у великој мери је препозната у ЕУ, тако да постоји разумевање за одређена одступања у односу на то како се у појединим ситуацаијама изјашњавају неке друге европске земље", објаснио је Ђурић.

Када је реч о безбедносним интеграцијама, односно спекулацијама да ће Србија пре уласка у ЕУ морати да приступи и НАТО, Ђурић је истакао да се политика неутралности Србије неће мењати.

"Србија је активан актер европске и међународне безбедности, желимо да наша земља јача своје одбрамбене капацитете, желимо активну улогу у мировним мисијама. Наша позиција по питању војне неутралности је опште место наше унутрашње и спољне политике, и та позиција неће се мењати", нагласио је Ђурић.