Мали: Нисам размишљао о кандидатури

Председник Привременог органа Београда Синиша Мали поновио је да није размишљао о томе да буде кандидат напредњака за градоначелника Београда, да се ради на више страна да би се колико-толико смањили трошкови истичући да је пројекат "Београд на води" ствар коју не треба пропустити јер би тиме Београд постао најатрактивније место за живот у региону.

"О тој кандидатури нисам размишљао много. Водим се мишљу да треба да урадим најбоље што могу у ономе чиме се тренутно бавим и да оправдам поверење које су ми дали Влада Србије и господин Александар Вучић лично. За сада то иде својим током, а о томе ћу размишљати ако до тог разговора са Вучићем дође", рекао је Мали у интервјуу Новом магазину.

На поновно питање новинара да ли ће прихватити кандидатуру за градоначелника, Мали је поновио: "Нисам размишљао о томе, тако да одговарам ни да ни не".

Упитан о приоритетима за развој града, Мали наводи да је своје активности усмерио како би се обезбедило да град нормално функционише, али и да је одговорно да се, уколико је то тренутно могуће, обезбеде потенцијалне инвестиције које нова градска власт или влада треба да наставе.

Један од тих пројеката је, како је рекао, Београд на води, а говорећи о тој инвестицији Мали истиче да је тешко привући некога да дође на Балкан, па у Србију, па у Београд, а притом да тај неко има своју визију, дели је с нама, има новца да помогне у развоју концепта Београда на води.

"Онда је то ствар коју не треба пропустити. Поготово што тај концепт и инвестиција подижу грађевинску индустрију и целу привреду Србије, а осим тога важно је за промоцију Града - за 10 година постајемо не само на папиру лидер у региону, него најатрактивније место за живот у региону", рекао је Мали.

Решење за питање земљишта за пројекат "Београд на води"

На констатацију да код пројекта "Београд на води" треба да се реши питање земљишта, Мали објашњава да постоји решење, а то је проглашење "Београда на води" пројектом од националног значаја, што закон дозвољава.

Тиме ће се, објаснио је, створити услови за експропријацију, исто као када се ради аутопут, а онда се на основу процене вредности Пореске управе власницима исплаћује цена.

Говорећи о ситуацији у финансијама у главном граду, Мали истиче да опасност од банкрота још није избегнута, али да за потпуну и најцеловитију слику треба сачекати завршни рачун за 31. децембар, када ће бити у потпуности јасан тачан износ обавеза које Град има према повериоцима.

"Приближавамо се нажалост бројки од милијарду евра, која је психолошки лимит у главама свих нас", рекао је Мали

Мали подвлачи да претња банкротом и даље постоји, да се она не може избећи једним ребалансом буџета и да банкрот представља и саму ситуацију када се нема довољно новца да се исплаћују своје обавезе.

"Град је и даље у таквој обавези", подвукао је Мали који наводи да је одржан састанак у Банци Интеза, са којом представници Градске управе покушавају да договоре репрограм дуга до краја године и да се на неки начин помери ислата свих обавеза према тој банци како би Град могао да преживи.

Београд, додао је Мали, исто то очекује и са АИК банком до краја седмице, са Комерцијалном банком...

"Радимо на више страна да бисмо колико-толико смањили трошкове и добили даха да направимо консолидацију, како бисмо могли да враћамо те кредите који су неспорни, али да их враћамо у неком наредном периоду", рекао је Мали.

Истиче да избегава да користи реч "банкрот", јер је "на неки начин изузетно јака, а не треба нам", поготово ако ће се преговарати са инвеститорима из Уједињених Арапских Емирата о Београду на води.

"Али је та ситуација неспорна и одражава реалност у којој се Град налази", упозорио је председник Привременог већа, који износи и податке о анализама о финансијском ситуацији у Граду које су урађене пред Нову годину.

Обавезе града око 960 милиона евра

Према тим анализама, рекао је Мали, обавезе града су око 960 милиона евра, што укључује кредите и обавезе по каматама које треба да се врате, али и обавезе које су преузела комунална предузећа.

На те бројке, додао је, треба додати и обавезе које имају градске општине, а према прелиминарним резултатима то је 20 милиона евра.

Мали се осврнуо и на питање прихода локалних самоуправа, а у том контексту наводи да њихови приходи јесу умањени променом закона, али да се треба прилагодити ако се зна да се правила опорезивања мењају.

"Уколико се не прилагодите, као што Град није, дођете у ситуацију да сте изненадајени, а не би требало. Град је требало да на време смањи трошкове и начин трошења прилагоди приходима, а не да се троши као да се ништа не мења", подвукао је Мали.

Мали истиче да му у Београду смета недостатак визије и стратегије развоја Града, а не види ни "јасну слику куда је брод који се зове Београд пловио".

"Сматрам да наредна власт која дође треба јасно да дефинише приоритете, стратегију и визију како треба Град да изгледа и где да буде за пет или 10 година, како бисмо све ресурсе које имамо, а који су лимитирани, усмерили ка остварењу тог циља", рекао је Мали.

Равномернији развој града

Када је реч о броју градских општина, он наводи да их је неопходно формирати још како би била остварена већа децентрализација, чиме би се град равномерније развијао.

Како је објаснио, у неким општинама је број становника премашио капацитет локалне самоуправе, па би се формирањем нових општина постигла већа продуктивност.

"Све странке су о овој теми говориле декларативно, али у пракси ништа нису урадиле. Ми ћемо остварити овај циљ и у току мандата ову идеју спровести у дело", навео је Мали који је рекао и да подржава јавно-приватна партнерства јер је то прави приступ зато што не повећава трошкове.

Јавно-приватна партнерства, како је рекао, треба направити тако да имају смисла за оба партнера, што је добар концепт, који не повећава јавни дуг, па то представља само један од начина на који треба радити у Граду, али и на нивоу Републике.