Благојевић: Три сценарија за ванредне изборе

Програмски директор Центра за слободне изборе и демократију Марко Благојевић рекао је да до ванредних парламентарних избора воде три могућа пута - оставка премијера, изгласавање неповерења влади у парламенту и ескалација кризе унутар владајуће коалиције која рад скупштине чини немогућим.

Благојевић, међутим, каже и да математика допушта формирање неке друге већине, чак и уколико би се напредњаци повукли из владајуће коалиције.

"Без њих у скупштини и даље има довољно посланика да и нека нова, друга влада, без напредњака, буде формирана и то се питање своди на питање политичке воље, а не могућности које допуштају бројке и расподела мандата", рекао је Благојевић Танјугу.

Та нека влада без напредњака, према његовим речима, теоријски и математички би могла да има и двотрећинску подршку у Скупштини, али је питање да ли до тога може да дође, јер је то питање политичке воље свих осталих актера, односно парламентарних партија, сем Српске напредне странке.

Програмски директор ЦЕСИД-а каже да би у трећем случају, а то је ескалација кризе у владајућој коалицији, наступила парализа скупштине која би временом постала хронична и бесповратна и тада би влада на адресу председника Републике упутила образложени предлог да скупштина буде распуштена и да се распишу ванредни парламентарни избори.

Према његовој процени, тај пут би био и најреалнији.

"Када би се утврдило да је такво стање хронично и бесповратно, у тој варијанти не би постојао други излаз из ситуације. По мени је то највероватнији пут с обзиром на став премијера, којем очигледно у овом тренутку не би одговарали избори и сматра да су непотребни", рекао је Благојевић.

Он сматра да је тешко у таквој ситуацији очекивати од премијера да поднесе оставку и не верује да би пут до ванредних парламентарних избора могло да буде изгласавање неповерења влади у скупштини, па зато и преостаје трећи сценарио.

Према тој теорији, напредњаци би требало да повуку подршку Дачићевој влади и повуку се из рада владајуће коалиције, рекао је Благојевић и истакао да би се тада отворио простор да се у скупштини формира некакава друга владајућа коалиција.

Програмски директор ЦЕСИД-а навео је да чак и када би премијер поднео оставку, то не би аутоматски значило расписивање ванредних парламентарних избора, односно, не значи аутоматски распуштање скупштине.

"И у таквој ситуацији, када је премијер поднео оставку или када је изгласано неповерење влади, председник Републике покреће поступак за избор нове владе и скупштина има 30 дана да покуша да изабере нову. Тек по истеку тог рока председник државе, уколико нова влада није изабрана, доноси одлуку о распуштању скупштине и расписивању ванредних парламентарних избора", објаснио је Благојевић.

Сумирајући могућности и процедуре, Благојевић је рекао да "напредњаци могу да се повуку из владајуће коалиције и социјалисти траже неке друге партнере, с којима би формирали скупштинску већину, и у тој опцији ванредних парламентарних избора нема".

Друга опција је, како је навео Благојевић, да напредњаци повуку подршку или не покушају уопште да праве нову већину, или им то не пође за руком, и у том случају, након одређеног временског периода, након што постане саасвим очигледно да од нове већине нема ништа, следи одлука шефа државе о распуштању скупштине и расписивању ванредних парламентарних избора.

Трећа варијанта је да све остаје овако како јесте, без кризе, без довођења у питање поверења влади, без оставке премијера, рекао је Благојевић.

"У овом тренутку скупштинска већина постоји тако да тај разлог - хронична парализа рада Народне скупштине не постоји, али би могао да настане. Дакле, криза може да ескалира колико данас или сутра или за недељу дана, да би та криза постала очигледна потребно је да постане очигледно да скупштина не може да функционише, да нема већине, кворума или да није могуће доношење одлука", закључио је Благојевић.