Чланство у ЕУ најреалније 2023. године

Генерална секретарка Европског покрета у Србији Маја Бобић изјавила је да је улазак Србије у Европску унију 2020. године "прилично амбициозан, али не и немогућ план", а да је 2023. година најреалнији рок, иако је предвиђање датума уласка у Унију готово немогуће и изузетно незахвално.

"Улазак у Европску унију 2020. године би био изузетан успех и то би значило да смо променили приступ и оставили питања из прошлости иза нас, али и да се Унија консолидовала и опоравила, како институционално тако и економски. Искуство, међутим, показује да је промена приступа нешто што најтеже испуњавамо", рекла је Маја Бобић у интервјуу за агенцију Бета.

Додаје да би 2025. година била "неки крајњи рок", јер развлачење процеса европских интеграција кошта државу и неће све бити покривено бесповратном помоћи Уније, па је у интересу Србије да траје што краће.

На питање да ли ће се Косово у преговорима појављивати и ван поглавља 35, које се односи на нормализацију односа Београда и Приштине, Бобићева је одговорила да није могуће избећи неке проблеме у нормализацији односа који ће се појављивати и у другим поглављима.

"Можда је могуће да до краја следеће године буду отворена нека мање захтевна поглавља у којима нема много закона, попут науке и истраживања, али тешко и поглавља 23 и 24 о владавини права и борби против корупције", истакла је Бобићева.

Каже да ће поглавља 23 и 24 ће убрзо потом бити отворена, јер "по новој политици проширења ЕУ не сме да се прави велики размак између та два суштински важна поглавља и осталих".

Оцењује да је 2013. година уз препреке и застоје у унутрашњим реформама била позитивна са становишта евроинтеграција, јер је остварен велики напредак, првенствено захваљујући Бриселском споразуму.

"Почетак преговора је прекретница у односима Србије и Уније и у процесу приступања, јер би то требало да буде брзи колосек из којег нема искакања до краја пута", рекла је генерална секретарка Европског покрета у Србији.

Бобићева је навела да у Србији влада уверење да има одличне административне капацитете, али да се то заправо односи на узак круг од око 100 људи у Канцеларији за европске интеграције и неким министарствима.

Истакла је да државну управу очекује озбиљна реформа и да то питање није решавано јер није било политичке воље.

"Јавна управа нам није ефикасна, транспарентна нити довољно отворена и усмерена ка грађанима, а није ни сведена на праву меру, имајући у виду број запослених у администрацији", рекла је Маја Бобић.