ЛДП: Ново уставно устројство Војводине

Покрајински одбор Либерално-демократске партије саопштио је да је Уставни суд Србије својом пресудом практично укинуо војвођански Статут и тако ставио тачку на могућност да се нађе решење питања Војводине у оквирима постојећег Устава.

Председник Покрајинског одбора ЛДП-а Душан Мијић подсетио је у саопштењу да је та странка била против доношења важећег Устава 2006. године, упозоравајући да ће такав Устав бити генератор кризе.

"Сада је Уставни суд својим одлукама о Статуту и, нешто раније, о надлежностима аутономне покрајине Војводине - скинуо и фасаду са фасадне аутономије. Последица ових одлука биће радикализација питања Војводине, због чега ЛДП позива све политичке странке у покрајини, невладине организације и цивилни сектор, а пре свега грађане, на договор о Војводини и њеном новом уставном устројству", рекао је Мијић.

ЛДП је на становишту да је данас у покрајини неопходно показати минимум косензуса, то јест минимум поштовања и самопоштовања и пронаћи начин да се у конфузији која се створила одлукама Уставног суда пронађе рационално решење.

Војводина се у борби за такво решење, према мишљењу ЛДП-а, мора ослонити на све унутрашње снаге и унутар себе пронаћи одговор на новонасталу ситуацију.

ЛДП Војводине подсећа на своје програмске документе у којима је инсистирао на пуној аутономији Војводине, то јест на Уставу Србије који ће аутономној Војводини дати извршну, законодавну и судску власт, да надаље не би била понижавана и економски девастирана и да би људи у Војводини видели перспективу бољег живота у Србији.

Уставни суд Србије одлучио је почетком месеца да поједине одредбе Статута АП Војводине нису у складу са Уставом и дао рок од шест месеци да се Статут усклади са Уставом.

Одлуком Уставног суда утврђено је да нису у сагласности са Уставом оне одредбе Статута које се темеље на уставноправно неприхватљивом концепту да је Статут АП Војводине њен конститутивни акт којим је Аутономна покрајина власна да уреди свако питање за које сматра да је за њу од интереса, независно од тога да ли уређење тог питања представља искључиву уставну или законску материју и да ни Уставом није ограничена у погледу уређења организације и међусобног односа покрајинских органа.