Помоћ ЕУ у креирању економске политике

Шеф Делегације ЕУ у Србији Мајкл Давенпорт рекао је да Брисел, због кризе у последњих неколико година, у стратегији проширења поново ставља нагласак на економска питања, тако да ће и Србија добити сву потребну подршку у креирању успешне економске политике.

Давенпорт је, приликом представљања економских сегмената последњег извештаја Европске комисије у Привредној комори Србије, објаснио да је стављањем нагласка на поглавља 23 и 24 у почетној фази преговора посредно обухваћена и економија.

"Када привредници говоре о томе шта владе могу да ураде за њих, они говоре о предвидљивости и јасном плану реформе законодавне сфере, тако да процес приближавања ЕУ јесте истовремено процес охрабривања инвеститора", објаснио је Давенпорт.

Осврћући се на политичке аспекте односа Србије и ЕУ, Давенпорт је нагласио да су у другој половини ове године они ушли у нову фазу, а да је тачка прекретница била договор Београда и Приштине, што је резултирало и јунском одлуком Европског савета да се отворе приступни преговори.

Такође, како је истакао, Споразум о стабилизацији и придруживању, који је ступио на снагу 1. септембра, даје велики простор српској привреди да се подигне на виши ниво.

На економију ће, како је уверен, позитивно утицати и јасно опредељење Србије да се позабави питањем нормализације односа у региону на одржив и видљив начин, не само када је реч о односима Београда и Приштине, већ и у случају других суседа.

"Посета хрватског председника Иве Јосиповића послала је позитиван сигнал о решености Србије да изгради нове основе зе регионалну сарадњу", констатовао је Давенпорт.

Саветодавна помоћ Европске уније

Шеф сектора за европске интеграције у делегацији ЕУ у Србији Фрејк Јанмат најавио је и неке нове будуће облике саветодавне помоћи Брисела земљама кандидатима за чланство.

"Важно је да се нагласи једна тачка из овогодишње Стратегије проширења, а то је тачка у којој се каже да се ниједна од земаља Западног Балкана не може назвати функционалном тржишном економијом, што је један од два главна економска услова за улазак у ЕУ, а други је способност да се поднесе конкуренција", објаснио је Јанмат.

Он је најавио да ће министри финансија ЕУ редовно процењивати економска кретања у земљама кандидатима, како би се процес економских реформи у њима учинио што ефикаснијим.

Јанмат је набројао само неке од кључних налаза из економске сфере наведених у извештају Европске комисије и констатовао да се економија у Србији полако опоравља и да се инфлациони притисак смањио, што отвара добру перспективу за развој.

Похвалио је почетак процеса либерализације цена у енергетском сектору, будући да су гас и струја у извесној мери поскупели, као и чињеницу да је очувана ликвидност банака.

Проблем је, како је навео, то што је са становишта Европске комисије привредни раст у Србији неравномерно распоређен на поједине гране, и што је ниво незапослености и даље веома висок.

"Охрабрујемо владу да донесе нови закон о раду, јер тренутно у закону постоје нефлексибилности које послодавце обесхрабрују да ангажују нове раднике", рекао је Јанмат.

Јавни дуг у Србији је и даље веома висок као и буџетски дефицит, али ЕУ, како је истакао, охрабрује владине мере фискалне консолидације као корак у правом смеру, мада, додао је, за Европску унију је проблематичан начин на који се у Србији реализује политика субвенција, с обзиром да се оне каткад деле ненајављено и мимо јасно прецизираних правила.