ЕУ: Историјска година за Србију

Европска комисија оценила је у годишњем извештају да је Србија ојачала реформе и "довољно испуњава политичка мерила", а делом и економске критеријуме Европске уније, у очекивању да с Бриселом најкасније у јануару 2014. почне преговоре о чланству.

ЕК истиче да је "2013. била историјска година за пут Србије ка ЕУ" и напомиње да је "Србија активно и конструктивно деловала на видљивом и одрживом поправљању односа с Косовом", што је довело до споразума с Приштином о нормализације односа и договора које је нужно применити.

У "кључним оценама" данас објављеног извештаја, наводи се да Србија мора "одржати замајац реформи на битним подручјима владавине закона, нарочито у правосуђу и политици сузбијања корупције, независности кључних институција, слободи штампе, недискриминацији, заштити мањина и услова пословања".

"Србија довољно испуњава политичка мерила", истиче ЕК и додаје да су власти у Београду "оснажиле замајац реформи и подигле раван контаката са суседним земљама у настојању да пруже позитиван допринос регионалној сарадњи".

"Кључне и свеобухватне стратегије су усвојене за правосуђе, битку против корупције и сузбијање дискриминације, док су усвојени акциони планови за примену националне стратегију за побољшање положаја Рома", наводи се у извештају ЕК.

Када је реч о слободи изражавања, укинуте су законске одредбе о клевети, а Србија потпуно сарађује с Хашким судом.

Како се наводи, Влада и парламент су применили "појачана правила" за саветовање с битним чиниоцима о законодавним политикама.

"Србија и даље мора посветити посебну пажњу независности кључних установа, посебно правосуђа", указује Комисија ЕУ и оцењује да ће "ваљана примена стратегија и акционог плана у областима правосуђа и сузбијања корупције бити испит спремности и воље Србије да иде напред".

Неопходан напредак у борби против корупције

Како предочава ЕК, "резултати Србије у ефикасној истрази, суђењу и пресудама кривцима за корупцију и организовани криминал и даље морају бити озбиљно побољшани".

У закључцима извештаја ЕК наводи се да је српска влада "наставила да спроводи програм примене европских норми". Закључује се да је посебна пажња посвећена владавини права, а свеобухватне нове стратегије усвојене су на кључним подручјима правосуђа, битке против корупције и недискриминације.

"Видљив је активан приступ у истрагама у сузбијању корупције, укључујући случајеве у највишој равни", истиче се у документу ЕК.

У извештају се додаје да ће "од изузетне важности бити да Србија и даље у потпуности испуњава обавезе у нормализацији односа с Косовом и примењује договоре постигнуте у дијалогу, укључујући примерену сарадњу с Еулексом".

Истовремено се указује на то да је битно да се примене и договори о полицији, правосуђу и одржавању општинских избора на Косову, као и да на тим изборима "Србија охрабрује најшире учешће косовских Срба".

Слобода медија и примена стратегије

"Даља пажња", како се истиче у извештају ЕК, "мора се посветити слободи медија и Србија мора кренути у примену стратегије за средства информисања, почевши од усвајања очекиваних закона о јавном информисању и медијима, jавним сервисима и електронским средствима комуникација".

Комисија ЕУ поново наглашава да је "кључно позабавити се питањима директног јавног финансирања и надзора над медијима, као и одржања јавних радио и ТВ средстава информисања".

У заштити мањина и посебно Рома, српске власти су даље напредовале, сматра ЕК, уз опаску да "су учињени додатни напори у заштити рањивих група, посебно лезбијске, геј, бисексуалне, транссексуалне и међусексуалне групе, али недостаје довољна политичка подршка".

Истиче се да је "посебно било за жаљење што је Парада поноса забрањена трећу годину заредом из безбедносних разлога, чиме је пропуштена прилика да се докаже поштовање основних права".

"Даља брига мора бити посвећена делатној заштити медија, оних који се боре за људска права и других рањивих група, укључујући ЛГБТ популацију, од застрашивања и напада екстремних група".

Доследна примена закона о мањинама

ЕК напомиње и да се "мора потпуно обезбедити доследна примена Закона о заштити мањина у Србији, нарочито кад је реч о образовању, коришћењу језика, приступа медијима и верским службама на матерњем језику".

Европска комисија указује на чињеницу да је "Србија остварила одређен напредак у успостављању делатне тржишне привреде", чиме је на путу испуњавања економских мерила за уграђивање у редове европске двадесетосморице.

Ипак, Комисија поручује да је нужно да Србија учини битне напоре у преустројству своје привреде, тако да може да се суочи са средњорочним конкурентским притисцима и тржишним снагама унутар ЕУ.

ЕК указује на то да је Србија у прошлој години имала економски пад од 1,7 одсто, али је раст извоза успео да поправи ситуацију насталу падом домаће потрошње, тако да је дошло до мањег и неуравнотеженог раста у првој половини ове године.

"Низ мера буџетске консолидације је примењено махом кад је реч о приходима", додаје се у извештају, уз констатацију да су "незапосленост и буџетски дефицит и даље веома високи".

"Покренута је поново реструктурација јавних предузећа, известан напредак је остварен у битки против корупције и побољшању власничких права", а кључна пажња мора бити посвећена јачању независности институција, посебно правосуђа.

"Учешће државе у привреди је велико и државна предузећа и даље нагомилавају губитке", упозорава се у извештају и додаје да "Србија мора наставити да побољшава услове пословања и улаже снажне напоре да се развије конкурентан приватни сектор".

"Деловање тржишних механизама је озбиљно нарушено законским нејасноћама и корупцијом, а сива економија је велики изазов", ставила је до знања Комисија ЕУ.

Извори у ЕК су објаснили да нема осврта на нови економски програм српске владе, будући да је извештај сачињен пре него што је тај план обелодањен.

Србија је наставила да своје законе усаглашава с "правном тековином" ЕУ, добар напредак је остварен усвајањем новог закона о јавним набавкама, а независност централне банке је делимично остварена законским допунама, стоји у закључцима и "кључним налазима" ЕК.