ЕУ тражи повлашћену продају хрватских цигарета

Европска унија не одустаје од захтева да се Хрватској омогући да и даље по повлашћеним условима извози цигарете у Србију.

Чиме Европа правда такав захтев и јесмо ли близу договора, за Дневник РТС-а је говорио министар трговине, телекомуникација и информатичког друштва Расим Љајић.  

Да ли је тачно да смо завршили разговоре са ЕУ и пристали на захтев да се убудуће 1.600 тoна цигарета из Хрватске увози по царинској стопи од 15 одсто?

Нити смо завршили разговоре, нити је постигнут било какав споразум. Ми смо практично тамо где смо били 1. јула ове године. До тада је требало да направимо договор о адаптацији Споразума о стабилизацији и придруживању, али до тога није дошло. Нових момената у томе нема и ми чекамо Европску комисију како бисмо наставили разговоре иако нам шансе нису велике, очекивања не би требало да буду велика, под великим смо притиском Европске комисије као и држава чланица, али очекујемо да се уваже неки наши аргументи - заштита наше домаће индустрије.

Чини се да сте под великим притиском и домаће индустрије. Да ли ће имати губитке и колики ће ти губици бити уколико на то пристанемо?

Дуванска индустрија за нас је важна, држава би изгубила око четири милиона евра разлика у пореској стопи. Губитак за дуванску индустрију би вероватно био и већи с обзиром на то да они до сада нису имали приступ хрватском тржишту, јер их је тамошња власт ограничавала ванцаринским баријерама.

Каквих има предности за наше произвођаче?

Предност је у томе што наши произвођачи дувана могу да извозе цигарете по царинској стопи од нула посто на хрватско тржиште, јер је Хрватска постала чланица ЕУ. Наравно, ми инсистирамо да се уклоне све ванцаринске баријере које су до сада постојале за извоз наших цигарета на то тржиште.

Какве су нам шансе да, у разговору са ЕУ, постигнемо компромис. Ви сте предложили још у јулу да више шећера извозимо на тржиште ЕУ. Да ли можемо да се извучемо из те ситуације?

Ми смо тражили повећање квоте за извоз шећера - 45.000 тона, ЕУ нам је понудила 1.000 тона јер је то годишњи просек нашег извоза, пре свега у Хрватску. Наш контрааргумент је био да ћемо ми бити сада оштећени због мањег извоза шећерне репе у Хрватску јер ће она ту репу добијати под веровaтно повољнијим условима од земаља чланица ЕУ, али ти разговори сада, сасвим сигурно, неће бити завршени, јер Европска комисија сматра да је то један паралелни процес, одвојен од овог процеса о коме говоримо.

Чиме ЕУ правда такав захтев Србији?

То није усмерено против Србије, то је модел али и правило које Европска комисија користи за своје нове чланице, то се догодило и 2004, и 2007. године. Они напросто штите државе чланице, њихову економију с циљем да она постане што конкурентнија на јединственом европском тржишту. Тако ће и нас штитити кад постанемо пуноправни члан, а не неке друге земље које тада буду кандидати.

Уколико будемо морали да пристанемо на те услове, да ли ће то трајати док не постанемо чланица ЕУ?

То ће траје све док држава не постане члан Европске уније.