Вучић: Моћ користим за модернизацију Србије

Вицепремијер Александар Вучић изјавио је да је највећи проблем Србије инерција која је терала земљу у "трагичном смеру", да је влада ту инерцију сломила, али да још није успела да је преусмери код грађана ка ономе што ће бити неминовни резултати актуелне политике, а то је - бољи живот у бољој земљи, интегрисаној у европске развојне и цивилизацијске токове.

"Оно што ме оптерећује, а мислим да је слична ситуација и у Хрватској, је атмосфера општег негативизма: ништа не ваља, ништа не може... Желео бих да много више иницирамо и подстичемо оптимизам, самоувереност, позитиван однос и према себи, према ономе што се може дефинисати као успех, помак", рекао је Вучић у интервјуу Недељном магазину загребачког Јутарњег листа.

На констатацију да га у Хрватској и не само у тој земљи виде као најмоћнијег човека српске државе, Вучић каже да он лично не би говорио о категоријама моћи.

"Мислим да се погрешно дефинише подршка коју грађани Србије дају ономе што персонификујем као неко ко је најизложенији, можда најдинамичнији, у овом тренутку и можда ће звучати нескромно, као неко ко врло храбро настоји да Србију врати на пут који ће је учинити цењеном земљом, економски јачом, чији су грађани задовољнији", навео је Вучић.

Вицепремијер је додао да је свестан да је то мач са две оштрице, али да његово чврсто уверење у погледу тог циља не оставља ни најмањи простор да се двоуми и калкулише.

Он се позвао на Марка Твена, који је писао да човека с новом идејом доживаљавају као лудака све док му та идеја не успе.

"Можда смо многима на почетку мандата тако изгледали, али смо зацртали да ћемо направити кључне кораке ка Европи, што смо и учинили, као и да ћемо направити кључне помаке када је реч о Косову, за само годину дана. Ова подршка је и облик консензуса у погледу политике коју водимо, тешких одлука које доносимо и принципијелности у борби против корупције, европским интеграцијама, напорима да имамо бољи живот", навео је вицепремијер.

Упитан о борби против корупције, вицепремијер каже да је актуелна влада наследила пуно нерашчишћениh неправди, као и да су грађани на то најосетљивији.

"Засукали смо рукаве, проверавамо сумњиве приватизације које се дотичу највећих центара моћи, јер док се неправде не исправе тешко је правити било какве искораке", додао је Вучић.

А ако је, како каже, реч о моћи, у Србији се она обично користи у негативном смислу.

"Оно што имам од моћи ја настојим да употребим на општу добробит, користећи у сваком тренутку максимум своје снаге и могућности, настојећи да и код других произведем потребу да буду изузетни. Моћ користим да надокнадим заостатке, да премостим провалије које су прављене и да зауставим све оне који су бескрупулозно пљачкајући земљу уништавали могућности да грађани боље живе", рекао је Вучић.

Навео је и да ће све своје моћи користити само за модернизацију Србије, за стварање праведнијег система, економски одрживог, социјално поштенијег и успешнијег.

"Свестан сам чињенице да се проблеми које имамо не могу решавати другачије осим жртвовањем и посвећеношћу. И изузетна ми је жеља да то пренесем и на политичаре из моје странке, али и на политичку и економску, друштвену елиту Србије", поручио је вицепремијер.

О односима Србије и Хрватске

Говорећи о односима Србије и Хрватске, Вучић је оценио да су "отворена питања" између две земље заправо проблеми које производе људи прошлости, људи који би да наставе "хладни рат" и зауставе еманципацију хрватског и српског друштва и држава.

Вучић је рекао да су укупни односи Србије и Хрватске реални, а отворена питања између две државе он види као питања "најбољих облика сарадње" две земље који ће дати добре резултате.

Он је, у том контексту, указао да је, на пример, питање уређења граница између Србије и Хрватске сложен и тежак процес, али је, каже, уверен да две државе компромисом могу доћи до коначног решења.

Вицепремијер каже да сва отворена питања можемо решавати на најмодерније начине, уважавајући чињеницу да ћемо, како је рекао, сви ускоро живети у једној, европској заједници са стандардима и принципима које треба уважавати због нас самих.

"Отворена питања су како решити проблеме које производе људи који нису из овог времена. Који би радије наставили 'хладни рат' или реални рат, који би ратовали без икаквог разлога, тј. са жељом да се спречи еманципација наших друштава и држава", навео је Вучић, који је представљен као, иако формално четврти у српској политичкој хијерархији, заправо најмоћнији човек у Србији са 69 посто подршке грађана.

Оценивши да су односи две државе реални, он истиче да смо се трудили да их у попутности рационализујемо, да их учинимо првенствено искреним и да их ослободимо тих атрибута који би можда замагљивали право стање ствари.

"Због тога су важни ови редовни сусрети, које, с обе стране, желимо да начинимо искључиво оперативним, сурово прагматичним, како би одмах дали резултате. Кад сам преузео обавезу о испоруци катастарских карата, нисам чекао да прође договорено време, већ сам одмах почео с доставом онога што је било спремно, без обзира на то што је то било доста раније", навео је вицепремијер.

Чему тактизирати тамо где за то нема никаквог разлога, запитао је Вучић и додао да је врло задовољан јер је то заједничка одлука и јер се обе стране понашају политички најзрелије могуће.

Отимање око Николе Тесле

На тај начин, сматра, највише радимо за наше државе и грађане. "Отимање око тога чији је Никола Тесла, а запостављање његове баштине, неозбиљно је. Проблематизовање чињенице да имате 1.244 или 1.246 острва, као провокацију Србије због резолуције Савета безбедности УН-а, која носи случајно исти број, само је измишљање разлога за поларизацију по сваку цену", навео је Вучић.

Говорећи о сарадњи са највишим хрватским званичнима, Вучић је рекао да цени прдседника Иву Јосиповића, премијера Зорана Милановића, министарку Весну Пусић и Илију Мимицу, додавши да наши односи везани за циљеве које морамо постићи и досадашњи резултати најбоље говоре о томе колико поштујемо једни друге и колико поштујемо договоре.

Он казао и да српски и хрватски званичници немају разлога да се међусобно додворавају како би односе приказали бољима него што они то јесу или како би их, како је рекао, приказали онаквим како то можда неки очекују, да би о нама имали боље мишљење.

Прецизирајући отворена питања двеју држава, Вучић је рекао "Врло је важно да напустимо досадашње стање 'хладног мира', да хладних глава кренемо проактивним путем. Да пређемо у активну фазу засновану на рационалним проблемима које треба врло јасно и прецизно решавати. 'Хладни мир' је вештачка фраза, која је, до сада, требало да замути реалне проблеме и целу причу преведе у ПР-простор, који нема везе са стварним политичким токовима.

Упитан да ли се слаже да и у новијој хрватској историји има "тужних дана" попут пада Вуковара и Овчаре, Вучић је рекао да изузетно цени свог саговорника и због тога што је, како је рекао, предводио тим новинара из Хрватске и Србије који је направио изузетан документарни филм "Вуковар, посљедњи рез".

"Ако сам добро информисан овај филм је наишао на идентичан пријем на премијерама и у Београду и у Загребу. Овде је емитован много пута на националном каналу Б92, док се у Хрватској то није догодило, што ми је изузетно жао. Такви пројекти који су резултат истраживања професионалаца, са свих страна осветљава један део из "тужних времена", навео је вицепремијер.

Указао је да је, поред тога, српско правосуђе то процесуирало и да је Србија донела правоснажне пресуде за 15 злочинаца који су осуђени на укупно 207 година затвора, док је једна пресуда на 20 година тренутно пред Апелационим судом.

Наставак процесуирања злочина

Вицепремијер, наиме, сматра да Србија и Хрватска морају да наставе са утврђивањем чињеница и процесуирањем злочина.

"Морамо пописати све жртве, очувати сецање и поштовање према свим жртвама, подвући црту испод свих дешавања, информисати наше грађане о свим тим подацима и едуковати наше садашње и будуће нараштаје тако да се никада више не понове злочини. Такође, надам се и да ће сви који су одговорни за почињене злочине према Србима одговарати пред лицем правде у Хрватској", каже Вучић.

Што се економских односа двеју држава тиче, Вучић је рекао да једни за друге на економском плану можемо много да урадимо, а као пример је навео да Србија може Хрватској да успоставији продуктивнији однос с Русијом, а да Хрватска помаже Србији у процесу евроинтеграција.

Или, како је рекао, да вам помогнемо око неких пројеката којима бисмо могли заинтересовати Уједињене Арапске Емирате.

"Велики инфраструктурни пројекти као што је пруга Загреб - Београд, који не само да нас повезују, већ повезују Западну Еуропу с Турском и Блиским истоком, пловну Саву пуну речног саобраћаја, Дунав као заједнички ресурс који не користимо довољно, а у Европској комисији имамо скоро комесаријат везан за развој регије подунавских земаља који нико од нас не користи на прави начин", навео је вицепремијер верујући да је могуће те односе институционализовати кроз међудржавне уговоре, али и кроз заједничке институције.

Према његовим речима, кључне речи за обе државе су: "Морамо изградити праведна друштва, равноправна за све, толерантна и отворена, мултикултурна с ефикасним државним апаратима.

Упитан да ли је хрватско чланство у НАТО-у и то што Србија није чланица, прпрека бољим односима, Вучић је рекао да ће неки свакако видети тешкоће, али да он види шансе пре свега у ефикаснијем коришћену фондова за придруживање уз проучавање, како је рекао, ваших грешака због којих нисте искористили довољно оно што сте могли.

"Многи фондови подразумевају партнерства између кандидата и чланица и то је велика шанса за нашу сарадњу. Стварање нових модела сарадње такође може бити само подржано од ЕУ институција и НАТО-а. Ми смо чланови Партнерства за мир и то нам је за сада довољно, али то је такође добра позиција за сарадњу", навео је вицепремијер.

Упитан шта мисли о скандинавизацији простора западног Балкана, о чему је говорио премијер Србије Ивица Дачић, Вучић је рекао да скандинавизација може пуно тога да значи. Волео бих да, као у Скандинавији, постигнемо да наше земље имају јаку социјалну осетљивост, мале социјалне разлике, висок степен поштовања људских права и да осигурамо грађанима достојанствен живот.

О положају српске мањине у Хрватској 

Говорећи о положају српске мањине у Хрватској, вицепремијер је рекао да на том плану морамо бити сурово искрени, прво према себи самима и запитатити се да ли смо довољно учинили да заштитимо хрватску мањину у Србији, да им дамо сва права која им припадају и по европским, али и по људским стандардима.

"Српски народ у Хрватској има врло сложен положај и ми смо спремни помоћи колико год је могуће да се битније поправи ситуација и с могућностима повратка, с имовином, са сигурношћу, индивидуалним правима и слободама", навео је Вучић додавши да је реч о читавој лепези ситуација од врло суровог односа према немоћнима, било да су староседеоци или повратници, до чињенице да се неке ствари ипак поправљају.

Евидентно је, сматра да се морају направити велики помаци када је реч о елементарним правима и сигурности, остваривању станарских пава и права на пензије. Он је истакао да је сигурност хрватске мањине у Србији на неупоредиво вишем нивоу него Срба у Хрватској.

"Овде можемо можда говорити око унапређења неких права, да се оно што је декларативно и законски регулисано и спроведе. Ако постоје појединачни случајеви с имовинским споровима то се мора на најефикаснији начин решавати и ми ћемо сигурно на томе радити. Лично ћу се тиме бавити, буде ли потребно", истакао је вицепремијер.

Он је указао да Србија жели да Војводина заиста буде европски центар мултикултурализма јер је јединствено место у Европи у којем живи више од 26 нација или националних и етничких група (са шест службених језика, пет религија...) и да и Хрвати буду део те јединствене заједнице, да потпуно уживају сва права која им гарантује наш Устав, али и највиши стандарди ЕУ.

На тему економске сарадње, Вучић је рекао и да је Србија отворенија за хрватска улагања, него Хрватска за улагања из Србије, те да Србија и Хрватска треба да створе више пројеката сличних "Агрокору" и НИС-у од којих појединци и наше привреде имају директне користи.

За ЦЕФТ-а договор је рекао да се показао врло успешним. "Уласком Хрватске у ЕУ, када је реч о нашим међусобним односима, морамо осмислити неку врсту Цефте Плус, пронаћи нове облике сарадње који би уважавали нове позиције и да у договору с Еуропом, али и другим земљама у регији, пронађемо нови облик сарадње чији би циљ био да се најбоље из онога што смо до сада имали настави и унапређује, а да се нове позиције искористе на иновативан начин у корист свих", поручио је вицепремијер.