Различите улоге главног преговарача и министра

Словенија је у време преговора са ЕУ имала министра за европске послове, али је његова функција била раздвојена од функције главног преговарача, као што је био случај у свим осталим земљама у том процесу, рекао је словеначки стручњак Андреј Енгелман.

"У принципу, није уобичајено да члан владе буде члан преговарачког тима. Прво, вођа преговарачког тима има потпуно друге задатке, а министар за европске послове би био оно што је сада вођа Државне делегације у преговорима", рекао је Енгелман у интервјуу за портал ЕурАктив Србија.

Искуство Словеније показује да су за успешне преговоре о чланству са ЕУ потребне три јаке институције.

"То су оне три кључне институције које треба да постоје у једној земљи за нормално, брзо и ефикасно преговарање - јак министар за европске послове, јака канцеларије за европске послове и јак преговарачки, али експертски тим", рекао је Енгелман који је био заменик министра за европске послове Словеније.

Министар задужен за европске послове у словеначкој влади био је без портфеља, али је био на челу Канцеларије за европске послове и имао је два заменика.

Енглеман објашњава да је Словенија ишла логиком да министарство треба формирати тамо где постоје административни задаци, попут писања закона.

"Премда, да ли имате министарство или владину службу у крајњој линији није толико битно. Оно што је битно јесте да постоји јак министар који надгледа рад других и може да позове другог колегу у влади и каже му: 'извини, али то не иде'", истиче Енгелман.

Према њеовим речима, главни задатак министра за европске послове је био рад на унутрашњем плану - отклањање проблема или подсећање министарстава на преузете обавезе, као и обезбеђивање неопходне политичке подршке.

Енгелман је подсетио да је министар за европске послове у словеначкој влади био Игор Бавчар, у своје време, како је навео, други човек водеће партије и један од четири најмоћинја политичара у Словенији.

Осим тога, некадашња Канцеларија за европске послове је имала велику подршку премијера и, када би тражила да се предузму неке мере у самој влади, премијер би то подржао, додао је словеначки стручњак.

Енгелман је рекао да преговарачку структуру морају да чине стручни људи и да је потребно у тим укључити и финансијског стручњака који би се бавио економским последицама преузетих решења.

Оценио је да структура која би подразумевала да вође радних група министарстава, односно државни секретари, чине преговарачки тим не би била ефикасна.

"То значи да ви уствари немате преговарачки тим, да радите тако да свако министарство преговара директно са Бриселом, а то каткад није оптимално у неким подручјима", рекао је словеначки стручњак.

Задатак радних група министарстава је, истиче Енгелман, да брину за свој сектор, а преговарачког тима да брине у целини, за целу земљу, односно да понекад мора да укаже да ће нешто бити проблем за друге секторе.