Мркић: Србија никад није асимиловала мањине

Српски званичници, дан пошто је румунски председник Трајан Басеску критиковао однос Београда према Румунима у Тимочкој крајини, оцењују да су права Румуна у Србији побољшана.

Басеску је јуче рекао да Србија "треба да направи још много корака да би постала демократска држава" због тога што на "политичком плану" не схвата да је од "огромног значаја" да призна националне мањине. Односи Румуније и Србије би, како је рекао, били много садржајнији ако би "питања Румуна из Тимочке крајине била третирана отвореније".

Министар спољних послова Иван Мркић рекао је за агенцију Бета да Србија никад, ни начелно ни у пракси, није спроводила политику асимилације мањина.

"По оценама Савета Европе и Европске уније, Србија је на самом врху по поштовању, заштити и институционалној помоћи националним мањинама. Према томе, мислим да свако може на нас само да се угледа", рекао је Мркић.

Није желео да коментарише изјаву румунског председника, али је рекао да не верује да је Басеску имао намеру да нешто ружно о Србији каже јер је "лидер нама изузетно пријатељског народа".

"Нисмо добили пун текст иступања председника Басескуа, тако да би било непримирено да коментаришем његов садржај", напоменуо је Мркић.

Напредак у три кључне области 

Државна секретарка у Министарству правде и копредседавајућа Мешовитом међувладином комисијом Србије и Румуније Гордана Стаменић рекла је за агенцију Бета да је Србија постигла напредак у три кључне области: информисању румунске национале мањине у источној Србији, увођењу румунског језика у школе на тој територији и охрабрењу наставка дијалога СПЦ и румунске православне цркве.

"Од децембра 2012. године на територији Бора једном недељно емитује се емисија која траје 55 минута, а свакодневно се емитују вести на румунском језику. Почела је и настава на румунском, са елементима кутуре", рекла је Стаменићева.

Гордана Стаменић је додала да је остало нерешено питање цркве, али да ће држава наставити да охрабрује дијалог СПЦ и румунске православне цркве кад је у питању обављање верских служби и грађење верских објеката.

"Оно што је било до државе то је урађено, остало је питање цркве, али то није ствар државе јер постоји канонско право. Ми смо покушали и наставићемо да разговарамо са црквеним званичницима", рекла је она.

Директорка Владине Канцеларије за људска и мањинска права Сузана Пауновић оценила је да је положај румунске мањине у Србији у протеклих годину дана побољшан.

Сузана Пауновић је за агенцију Бета рекла да је Србија једна од ретких држава које имају Закон о националним саветима националних мањина и да тај закон не постоји и у неким економски развијенијим земљама од Србије.