Домети партијског лобирања

У државном врху кажу и да чланство домаћих странака у европским партијским породицама може да помогне на путу ка Европској унији. Колики је домет српске парламентарне дипломатије и лобирања на европској партијској сцени?

Дуг је пут српских парламентараца до Европског парламента. Место у Стразбуру, верују, приближиће им прилика да лобирају у европским партијским породицама.

Ангела Меркел, Жозе Мануел Барозо, Херман ван Ромпај - укупно 13 европских лидера, припадају Европској народној партији. За Уједињене регионе Србије чланство у тој групацији је могућност утицаја тамо где европска политика настаје.

Европској народној партији недавно су приступили и напредњаци, који очекују статус придруженог члана.

"Лобирање се подразумева у свим међународним организацијама и то организовано лобирање је увек најефикаснији начин да промовишете интересе своје земље", рекла је Јадранка Јоксимовић из СНС-а.

Пре пет година, партији европских социјалиста пришао је СПС, додуше у статусу посматрача. Из Европског парламента поручују да не би требало занемарити ни утицај опозиције.

Известилац Европског парламента Јелко Кацин рекао је да директан и дневни контакт са другим политичким партијама омогућује домаћим партијама да буду реалније, да буду професионалније, да буду државотворније, одговорније према будућности земље, а пре свега економије и друштва.

ЛДП је члан Савеза либерала и демократа Европе, попут партије председника Холандије. Демократе су у Партији европских социјалиста, у којој је и странка француског председника.

Наташа Вучковић из ДС-а каже да је њено искуство и искуство ДС-а у парламенту да су успели управо користећи парламентармне канале да би се нека прука послала. "Комуницирамо са свима, комуницирамо са одборима у ЕП, било да они припадају ПЕС-у или ЕНП-у", каже Вучковићева.

Политиколози подсећају да посланици Европског парламента ретко одступају од званичне спољне политике својих земаља и да сами немају могућност да иницирају проширење. Ипак, не споре колегијалне контакте као још једну политичку арену за лобирање.

Професор Факултета политичких наука Славиша Орловић рекао је да је тачно да је то једна од ретких институција чије се надлежности шире, али пре свега они годишњи скупови и сусрети унутар европских породица су начини да се сусретнете са највишим званичницима и да у односу на проблем који настаје погурате ствари и лобирате.

Пред Србијом је дуга вожња путем преговарачког процеса који, пре свега, захтева стручност техничких тимова и то тек по примени бриселског споразума. Ипак, пракса показује да много зависи и од имиџа земље у очима европских лидера.