Скупштина о ревизији

18.13 - Парламент завршио начелну расправу о Предлозима закона о ревизији, о рачуноводству и факторингу. Сутра о буџетском систему.

12.30 - Посланици почели расправу о предлозима закона о ревизији, рачуноводству и факторингу.

10.15 - Посланичким питањима настављена седница Скупштине Србије.

Скупштина Србије расправљала је о Предлозима закона о ревизији, о рачуноводству и о факторингу, којима се те области усклађују с међународим стандардима и европским законодавством.

Министарка регионалног развоја и локалне самоуправе Србије Верица Калановић рекла је да се предложеним законом о рачуноводству поједностављују процедуре финансијског извештавања за око 120.000 предузећа у Србији.

Она је представљајући предлоге закона о рачуноводству, о ревизији и о факторингу у Скупштини Србије, рекла да се кроз та три системска закона омогућује јефтиније пословање и унапређује ефикасност и конкурентност привреде.

Калановићева је истакла да су предложени закони усаглашени с добром праксом ЕУ, да су добили подршку Европске комисије и Светске банке и да ће добринети скраћивању преговора Србије о чланству у ЕУ.

Она је додала и да се предложеним законом о рачуноводству, који је до сада био део обједињеног закона о рачуноводству и ревизији, унапређује квалитет финансијског извештавања и прилагођава се величини и снази предузећа.

Према њеним речима, по новој класификацијии велика предузећа су она која имају више од 250 запослених, више од 35 милиона евра пословних прихода, средња предузећа су она која имају између 50 и 250 радника и између 8,8 милиона евра и 35 милиона евра прихода, док мала предузећа имају од 10 до 50 запослених и приходе између 700.000 и 8,8 милиона евра годишње.

Новина у закону су микро предузећа, са мање од 10 запослених и до 700.000 евре прихода годишње, рекла је минитарка и додала да је у Србији таквих предузећа највише око 110.000. Како је истакла, микро предузећа примењиваће поједностављену процедуру финансијског извештавања само кроз биланс стања и биланс успеха.

Калановићева је додала да се кроз нови закон о рачуноводству уводи колективна одговорност за органе управљања и особе које достављају извештаје, чиме се повећава финансијска дисциплина.

Она је рекла да се кроз нови Закон о ревизији уводи обавеза да ревизију годишњих финансијских извештаја имају предузећа чији приходи прелазе 4,4 милиона евра и предузећа од јавног значаја.

Министарка је истакла да ће применом закона о ревизији бити смањена могућност да нико не одговара за неисправне финансијске извештаје на основу којих је настала штета, као у случају Агробанке.

Она је рекла и да се Предлогом закона о факторингу први пут законски уређује област финансијске услуге откупа краткорочног недоспелог потраживања.

Калановићева је истакла да ће се применом тог закона повећати ликвидност, пре свега малих и средњих предузећа, који имају проблема да се задужују због ниске кредитне способности, и створити сигурност за кориснике и даваоце услуге факторинга.

"Предвиђено је и успостављање регистра факторинга, као и увођење надзора које ће код предузећа вршити Министарство финансија и привреде, а код банака Народна банка Србије", рекла је Калановићева.

Опозиција критикује предложена решења

Посланици опозиционих странака оценили су да предложени закони о неће донети побољшања.

Јудита Поповић из Либерално-демократске партије рекла је у скупштинској расправи да та странка неће подржати усвајање та три закона, јер не верује да ће донети промене.

"Консултовали смо се са стручном јавношћу. Ревизори, рачуновође, нису одушевљени решењима из тих закона", рекла је Поповићева и додала да је стручна јавност оценила да се урушава квалитет регулативе у области рачуноводства.

Поповићева је негативно оценила и то што је укинута обавеза да рачуноводствене извештаје раде само образоване рачуновође.

"Слика стања привреде у Србији је веома невесела, а ви не водите рачуна о томе како ће се произвести све оне лепе жеље о којима сте данас говорили, и даље не одустајете од ваше досадашње праксе - да заборављате где живите", поручила је Поповићева министарки Верици Калановић, која је образлагала законе.

Калановићева је на то узвратила да такав став предлагаче закона још више води ка уверењу да су закони такви да им је суштински тешко наћи примедбе, и да су предмет излагања Поповићеве биле опште теме, а није било речи о суштини нових закона.

Посланица опозиционе Демократске странке Србије Горица Гајић изразила је бојазан да ће нови закон о ревизији фаворизовати стране ревизорске куће, јер уводи могућност да ревизију обављају ревизорске куће из ЕУ и других земаља.

Гајићева је истакла и да је добро што ће област факторинга бити законски регулисана, али је додала да није сигурна да ће бити снижена цена капитала, а та финансијска услуга бити јефтинија.

Посланик Савеза војвођанских Мађара Золтан Пек рекао је да та партија неће гласати за предложене законе, јер раздвајање Закона о рачуноводству и ревизији неће донети ништа ново.

Питања посланика представницима власти

На почетку заседања Скупштине посланици су постављали питања представницима власти.

Посланик СПС-а Неђо Јовановић затражио је од министарстава правде, културе и информисања, као и од НУНС-а, одговоре поводом текста у недељнику НИН којим се, како оцењују, "линчује" министар просвете, и питао да ли у томе постоје обележја кривичног дела и да ли се крши Кодекс новинара Србије.

Посланица Нове Србије Дубравка Филиповски затражила је од надлежних државних органа да предузму мере за спречавање породичног насиља и насиља над женама и пооштре казне за починиоце, имајући у види трагедије које су се у Србији догодиле последњих месеци.

Посланик ДСС-а Јован Палалић упитао је Владу и Министарство одбране шта ће предузети након потписивања споразума о војној сарадњи између Албаније и привремених институција на Косову и Метохији, као и да ли је тим поводом Влада затражила објашњење од НАТО савеза, чија је Албанија чланица.

Одговор од Министарства правде тражио је посланик СПО-a Мирко Чикирз, који је питао када ће бити донет грађански закон као основ за будуће уређење модерне, европске, правне и сигурне државе Србије.

Посланик СДПС-а Владимир Маринковић питао је Министарство финасија када ће и на који начин решити проблеме предузећа ПИК Земун, које је у реструктурирању, будући да је реч о предузећу које има могућност да се развија на тржишту, јер има 744 хектара обрадиве земље, хиљаде грла стоке.