Посланици разматрали извештаје независних институција

21.38 - Скупштина завршила рад, наставак сутра.

20.10 - Посланици наставили расправу о извештајима независних институција.

16.05 - Посланици постављају питања представницима власти на посебној седници Скупштине. 

15.45 - Прекинута седница Скупштине о извештајима независних институција. Седница се наставља после 19 часова.

13.41 - Извештаје поднели директорка Агенције за борбу против корупције Татјана Бабић и председник Савета ДРИ Радослав Сретеновић.

10.25 - Посланици Скупштине Србије наставили рад. На почетку посланичка питања. 

Посланици Скупштине Србије завршили су за вечерас рад, а заседање настављајују сутра расправом о националној стратегији реформе правосуђа и предлогу стратегије за борбу против корупције.

Данас су посланици завршили обједињену расправу о извештајима о раду Државне ревизорске агенције и Агенције за борбу против корупције. 

Све посланичке групе најавиле су подршку извештајима о раду Државне ревизорске институције и Агенције за борбу против корупције за прошлу годину.

Председник Савета ДРИ Радослав Сретеновић рекао је да је 2012. године та институција поднела 154 захтева за покретање прекршајног поступка, 23 пријаве за привредни преступ и једну кривичну.

"Овом броју треба додати пријаве које смо поднели почетком године, а које се односе на извештај о ревизији за 2012. и 2011. годину, тако да су укупно поднете 253 пријаве. Од тога је 216 захтева за покретање прекршајних поступака, 28 пријава за привреди преступ и девет кривичних пријава", рекао је Сретеновић.

Председник Савета ДРИ је додао да се први пут обраћа посланицима поводом извештаја о раду и навео да је институција од успостављања до данас укупно поднела 462 пријаве, 382 захтева за покретање прекршајних поступака, 57 за привредни преступ и 23 кривичне пријаве.

Сретеновић је нагласио да су све те пријаве процесуиране, али да поступци трају дуго и да је у последње време добио информације да су неки поступци обустављени због застарелости вођења поступака, посебно код јавних прдузећа.

Сретеновић је додао да је за рад ДРИ из републичког буџета за 2012. годину било опредељено 442 милиона динара, али да је због неусклађене динамике обезбеђења пословног простора, извршавања кадровског плана "ДРИ приликом ребаланса ставила на располагање Србији више од 100 милиона динара".

Поред средстава из буџета, додао је Сретеновић, ДРИ је "принела и средства из донација у износу од 37,5 милиона динара од Министарства спољних послова Краљевине Норвешке у две транше и делом из средстава УНДП".

Извештај о раду је поднела и директорка Агенције за борбу против корупције Татјана Бабић, која је рекла да је у области неспојивих јавних функција и сукоба интерса Агенција поступала и окончала рад у укупно 785 од примљених 872 предмета, што је око 90 одсто свих примљених предмета у прошлој години.

У односу на 2011. годину, додала је Бабићева, приближно четири пута је повећана ефикасност обраде и објављивања извештаја о имовини и приходима јавних функционера.

У 2013. години Агенција ће нарочиту пажњу посветити интензивирању контроле финансирања политичких сујбеката, јачању контроле преношења управљачких права у привредним друштвима у власништву функционера, рекла је Бабићева и додала да је то један од механизама за спречавање коришћења јавних функција ради стицања користи за функционереи њима повезана лица.

"Такође ће бити посвећена пажња повећању броја случајева у којима ће контрола имовине јавних функционера бити објављена по служзбеној дужности и оснаживање механизама за поступање по представкама грађана и правних лица", рекла је Бабић.

Директорка Агенције сматра да је неопходно проширити круг лица за које постоји обавеза да јавни функционер пријављује имовину и приходе, као и увођење обавезе јавним функционерима да пријављују ванредне промене у својој имовини одмах после настанка те промене.

Бабићева је закључила да је потребно и да се законом прецизира овлашћење Агенције да спроводи ванренде провере имовине јавих функционера, ван годишњег плана провере и забрану именовања , избора и постављења јавних функционера којима је Агенција претходно изрекла неку од мера прописаних законом.

На дневном реду ванредне седнице су и предлози националних стратегија реформе правосуђа и стратегије за борбу против корупције.

У 16 часова почиње редовна месечна седница на којој ће представници владе одговарати на посланичка питања.

Има ли Србија довољно противградних ракета?

Милица Војић Марковић из ДСС-а, у делу седнице када посланици траже информације од надлежних, навела је да су град и невреме у последње време у Србији уништили око 8.500 хектара пољопривредних култура.

Указујући да је током невремена пре неколико дана у Инђији, али и у претходном периоду у неколико градова у Србији, грађанима начињена велика штета на усевима, кућама и аутомобилима, посланица је рекла да очигледно нема довољно ракета за противградно дејство и да Србији остаје да "гледа у небо и моли бога да град не падне".

Војић Марковић је навела да су током невремена у Индјији са седам станица испаљене само 24 ракете.

"То значи да су по једном месту испаљене 3,5 ракете док је законом прописано да то буде 15. Противградна одбрана је на време дејствовала, али није имала ракета", указала је посланица и упитала премијера Ивицу Дачића из којих средстава ће грађанима бити исплаћена штета, која је троструко већа од новца који је потребан за куповину ракета.

Посланик ДС-а Александар Сенић је критиковао министра пољопривреде Горана Кнежевића, наводећи да, иако је законом предвиђено да министар ближе пропише правила за помоћ пољопривредним газдинствима, за шест месеци то није урађено, као и да још нема закључка о цени откупа меркантилне пшенице, али да се спекулише да ће бити 16 динара по килограму.

"То није довољно да се покрију ни производни трошкови. Прошле године је откупљивана по цени од 23 динара, а претпрошле године од 20 динара", рекао је Сенић.