Декларација о осуди злочина над Мађарима

17.06 - Парламент усвојио Декларацију о осуди злочина против Мађара почињених 1944 и 1945. године.

13.36 - Декларација не представља ревизију историје већ корак ка историјском помирењу два народа, рекао председник Скупштине Небојша Стефановић.

12.55 - Почела седница Скупштине Србије.

Посланици Скупштине Србије усвојили су на ванредном заседању Декларацију о осуди аката против цивилног мађарског становништва у Војводини почињених 1944-1945. године, коју су поднели посланици Савеза војвођанских Мађара и Српске напредне странке.

За предложену декларацију је гласало 128 посланика, против је било десет, а седам њих није гласало.

Усвојен је амандман посланика Демократске странке Борислава Стефановића којим Скупштина осуђење страдање и свих осталих невиних жртава током и после Другог светског рата на подручју Војводине.

Председник Скупштине Небојша Стефановић рекао је да Декларација не представља ревизију историје већ жељу да се реше проблем из прошлости и да се српски и мађарски народ окрену будућности.

"Није реч о ревизији историје. Сви они који су били невино осуђени треба да буду рехабилитовани. Регионална сарадња и помирење су тешки задаци, али то је суштина Европске уније. Постоји потреба да се проблеми из прошлости реше како бисмо могли да идемо у будућност", рекао је Стефановић.

У Декларацији посебан осврт на становнике Чуруга, Мошорина и Жабља који су по принципу колективне одговорности проглашени ратним злочинцима.

Шеф посланичке групе СВМ-а Балинт Пастор рекао је да не постоји ниједно насељено место у Бачкој где су живели Мађари и где нису страдали без судске или адмимнистративне одлуке због своје националности.

Пастор: Декларација нема везе са евроинтеграцијама

Према његовим речима, не доноси због европских интеграција Србије и да су тај тренутак војвођански Мађари очекивали готово 70 година.

"Моменат за доношење декларације је добар, желим да кажем да ово нема никаве везе са државним интересима у вези са напретком Србије на путу ка ЕУ. Овај тренутак војвођански Мађари очекују безмало 70 година и те околности су се створиле", истакао је Пастор у Скупштини.

Опозиција је на почетку седнице критиковала владајућу коалицију да декларацију о осуди неправди над мађарским становништвом почињених 1944. и 1945. доноси ради подршке Мађарске као чланице Европске уније уочи одлуке ЕУ о томе да ли ће Србија добити датум за почетак приступних преговора.

Бојан Ђурић из Либерално демократске партије је рекао да је утисак да је "ово нека врста нашег геста према једној чланици Европске уније". За образложење декларације коју је понудио Стефановић, Ђурић је рекао да је "кратко и конфузно".

И Слободан Самараџић из Демократске странке Србије сматра да владајућа коалиција ради добијања датума за почетак приступних преговора покушава да се што више приближи свакој од чланица ЕУ.

Самарџић је рекао да је декларација о осуди неправде над мађарским становништвом у Војводини током 1944. и 1945. "парцијална" јер говори о осуди злочина над само једном етничком групом у једном ратном времену.

Шеф посланичке групе Демократске странке Борислав Стефановић рекао је током расправе о Предлогу декларације да је ДС поднела два амандмана и да њима тражи да се осуде злочини и против свих осталих народа који су се десили током Другог светскго рата, као и да се не дозволи ревизија историје.

"Овим амандманом (о осуди злочина и над другим народима) спасавамо суштину декларације да не би водила у правцу који нико не би желео", рекао је Стефановић и истакао да се не сме дозволити ревизија историје.

У Декаларацији се наводи се да Скупштина најоштрије осуђује акте против цивилног мађарског становништва у Војводини почињене 1944-1945. године, у којима су припадници те националне мањине у Србији из националних разлога убијени или лишени слободе, или других права без судске и административне одлуке.

Скупштина Србије је уверена да је ослобађање од колективне одговорности, која је након Другог светског рата наметнута појединим националним заједницама у Војводини одлукама тадашњих државних органа, у интересу развоја духа толеранције и међусобног уважавања националних заједница и свих грађана који живе у Србији.