Београд и даље финансира институције на Космету

Саветник председника Србије Марко Ђурић изјавио је да Београд мора да финансира институције Србије на северу Косова све док не буду успостављене установе  Заједнице српских општина, које би преузеле надлежности и људство.

Према његовим речима, све је то могуће учинити до септембра, уколико буде било добре воље са албанске стране да се формирање институција одвија неометано.

"Заједница српских општина данас почиње да функционише у својој припремној фази, што значи да чак и они који су до сада сматрали наше општине нелегалним, то више не могу да кажу", рекао је Ђурић гостујући у Дневнику РТС-а.

Управљачки тим, који је формиран крајем прошле недеље, има задатак да изради нацрт статута Заједница српских општина, којим ће бити дефинисане њене изворне надлежности, рекао је саветник председника и истакао да то значи да ће "српска заједница непосредно уредити свој живот у будућности".

Говорећи о предстојећем састанку премијера Србије Ивице Дачића са косовским премијером Хашимом Тачијем, Ђурић је рекао да ће теме разговора бити амнестија, енергетика и телекомуниције и оно што је неопходно да се се реши на највишем политичком нивоу.

Упитан за закон о амнестији, Ђурић је рекао да је његово усвајање предуслов за спровођење дела споразума који се тиче правосуђа, па чак и полиције.

"Ми имамо добру вољу да се закон о амнестији, који ће бити свеобухватан и који ће обухватити не само класична кривична дела, него и пореске прекршаје и дугове за струју, усагласи у наредних неколико дана", навео је Ђурић и додао да је терет измена закона у више од 90 одсто случајева на косовској страни.

Србија ће, према његовим речима, усвојити уставни закон којим ће регулисати положај аутнономне покрајине у оквиру Србије и легализовати надлежности које покрајина у овом тренутку обавља.

"Да бисмо могли да спроведемо све договоре у области правосуђа и полиције, па и политичке надлежности које Приштина тренутно и без наше сагласности врши, ми треба да усвојимо уставни закон којим ћемо регулисати везу Београда и Приштине на начин на који је то предвиђено у преамбули", навео је саветник председника Србије.

Он је рекао и да нема прецизно дефинисаног рока за тако нешто, али да је то неопходно да се уради да би процес био завршен.

Упитан за услов да српски представници у институцијама морају да имају косовско држављанство, Ђурић је рекао да том захтеву није удовољено и да у плану спровођења и у основном споразуму није било помена о било којим критеријума, а поготово не о држављанству за обављање функција у покрајини.

Када су у питању телекомуникације, Ђурић је објаснио да Приштина није спремна да прихвати компромис по којем би се легалним оператерима дозволило несметано фуниционисање на Косову у замену за уступање позивног броја.

"Видећемо да ли ће на тако несто бити спремни у наредном периоду. Мислим да је то стварност на коју ће морати да се помире уколико желе аутономију у области телекомуникација", закључио је Ђурић.