Посланици о економској и социјалној ситуацији

15.16 - Парламент завршио ванредну седницу на којој се расправљало о економској ситуацији у земљи.

11.11 - Влада неће смањивати плате и пензије, већ разматра којим брзином ће расти, поручио у парламенту Ивица Дачић.

10.25 - Почела седница Скупштине Србије о економској и социјалној ситуацији.

Посланици Скупштине Србије на ванредној седници расправљали су о економској и социјалној ситуацији у земљи, а на посланичка питања одговарали су премијер Ивица Дачић и министри у Влади.

Премијер Ивица Дачић поручио је да се не може највећи терет економске кризе пребацивати на најсиромашније и да Влада "неће ићи" на смањење плата и пензија, већ разматра којом брзином ће расти.

"Стојим на становиштву да се не може само штедети, већ да се мора улагати у развој. То да ће само штедња донети добро овој земљи - то је немогуће", истакао је премијер.

Како је напоменуо Дачић, економска криза није својина актуелне владе, већ је то проблем и криза целог друштва из које се може изаћи само ако постоји учешће свих фактора у друштву.

Наводећи да је проблем у томе што је свака влада до сада економске проблеме остављала некој следећј влади, Дачић је рекао да су структурне реформе наредни циљ владе.

Сви у друштву, партнери из владајуће коалиције, синдикати, привредници, економисти треба да разговарају о тим темама како би се дошло до договора предузеле мере које ће довести до стабилиазације јавних финансија, навео је премијер.

Решавање економских проблема, додао је Дачић, налази се у рангу решавања политичких, које Србија има и мора да им приступи одговорно.

"Треба пронаћи баланс између штедње, пре свега смањења непотребних трошкова администрације и јавних предузећа и постојања основних елемената социјалне правде, а то значи са се не може терет пренети на најсиромашније", поновио је више пута током расправе Дачић.

Највећи дефицит у буџету био је скоро осам одсто у влади коју је водио Мирко Цветковић, навео је Дачић и нагласио да није дошао у парламент да би расправљао када је било горе, већ шта мора да се уради.

"Шта се предлаже за решење овако тешке економске ситуације, то је оно што морамо да видимо", додао је премијер.

Министар финансија и привреде Млађан Динкић рекао је да ће Влада Србије у наредних седам дана обавити консултације о мерама штедње које ће помоћи да се заустави раст буџетског дефицита.

"Нема теорије да ће пензије бити замрзнуте, али је питање колико ће моћи да расту", напоменуо је Динкић у расправи о економској ситуацији у земљи. Темпо увећања пензија у наредних годину и по дана мора бити поштен, реалан и такав да се може извршити, додао је Динкић.

Министар је најавио да ће се анализирати стање у будџету Влада ће изаћи са конкретним мерама, најављујући да ће за месец и по дана изаћи са предлогом ребаланса буџета.

Динкић је истакао да држава није пред банкротом, али би могла да буде у наредних годину-две ако се не предузму одговарајуће мере. Он је подсетио да су највећи расходи буџета, 52 одсто, за исплате плата у јавном сектору и дотације Пензионом фонду, а да додатних 25 одсто буџета иде за социјална давања.

Министар је најавио да неће бити ни смањивања социјалних давања најсиромашнијима, јер, како је рекао, на њима не може штедети и нагласио да ће бити рационализације у јавном сектору, не само у администрацији, већ и у јавним предузећима.

Ако фирма прави губитке и ако је то због вишка запослених, боље да остане са оптималним бројем запослених него да сви потону, рекао је Динкић и као пример компаније које имају вишак запослених навео Галенику и Јат.

"Зато ће у јуну бити направљен регистар свих запослених у јавном сектору", рекао је Динкић, подвукавши да се укупан збир запослених у јавном сектору који буде договорен не сме прекорачити.

Динкић је истакао да је потребна штедња у јавном сектору и подстицај привреде, енергетике и пољопривреде.

"Најтеже ће у наредном периоду бити направити прави баланс између штедње у јавном сектору и подстицаја развоја", нагласио је Динкић.

Када је у питању рационализација броја запослених у министарствима, Динкић је навео да ће о томе одлучивати министри у свом ресору.

ДС: Примања замрзнута још септембра 2012.

Шеф посланичке групе ДС Борислав Стефановић рекао је да је неодговорно и нестручно вођење јавних финансија довело државу до банкрота и да су плате и пензије замрзнуте у септембру 2012. године. Посланици ДС-а негодовали су што им није дозвољено да говоре на седници.

"Следи нам смањење плата и пензија јер нема из чега да се исплате. У зачареном смо кругу јер из касе не могу да се испалаћују", истакао је Стефановић и додао да без дугорочне стратегије и амбијента за пословање нема бољег живота.

Стефановић је навео да је рупа буџета од 78 милијарди динара двоструко већа од предвиђеног дефицита, да су расходи смањени због нестручности и лоше реформе и поручио да ДС неће седети као опозициона странка и гледати како земља пропада у ситуацији када је алармантно стање у социјалној и економској области.

Он је истакао да ДС предлаже укидање нерационалних трошкова, "кресање администрације", непотребних дотација јавним предузећима, ефикасније сузбијање сиве економиије.

Стефановић сматра да су резултати актуелне Владе гори него резултати претходне.

"Финансијска алхемија" и банкрот 

Шеф посланика ЛДП-а Чедомир Јовановић питао је представнике владе "којом том финасијском алхемијом мисле да без озбиљних промена спрече банкрот у јавним финасијама", а премијера шта ће учинити да успостави политичко јединство.

Јовановић је оценио да премијер често воли да каже да је онај ко запошљава у Србији херој, али да није сигуран да је Дачић спреман да каже и да су Миодраг Костић и Милан Беко хероји.

"Нисам сигуран да је спреман да каже да сам, рецимо, ја херој. Дајте ми имена тих, за сада, безимених хероја", рекао је лидер ЛДП.

Премијер Дачић му је одговорио да није криминац онај који се бави приватним бизнисом, већ је криминалац онај ко крши закон и да ту треба направити јасну разлику, а да је циљ владе да се подстакне бизнис.

Министар пољопривреде Горан Кнежевић рекао је да ће Србија до краја 2014. имати нову мрежу за наводњавање на 24.000 хектара, што ће се обезбедити новцем Развојног фонда Уједињених Арапских Емирата.

"До краја јуна очекујемо потписивање уговора с тим фондом који ће у српску пољопривреду уложити 400 милиона долара, од чега је половина намењена ревитализацији постојеће каналске мреже за наводњавање и изградњи нове", рекао је Кнежевић у Скупштини Србије на расправи о решавању економске кризе у земљи.

Према његовим речима, остатак ће бити пласиран кроз повољне кредите пољопривредницима за набавку механизације, садни материјал и подизање вишегодишњих засада.

Како је навео, већ завршена студија изводљивости за наводњавање 100.000 хектара у наредне три године, а формирана је и јединица за примену тог пројекта који ће бити подржан и са 20 одсто из домаћег буџета.

"Изградња каналске мреже је приоритет и један од стратешких циљева Минисатрства пољопривреде, јер прогнозе предвиђају да ће од следећих пет година, четири бити веома сушне, као 2012", напоменуо је Кнежевић.

Седници су присуствовали и министар грађевинарства и урбанизма Велимир Илић, министар просвете, науке и технолошког развоја Жарко Обрадовић и министарка енергетике, развоја и заштите животне средине Зорана Михајловић.

Министарка регионалног развоја Верица Калановић и потпредседник Владе и министар рада и социјалне политике Јован Кркобабић због раније преузетих обавеза, били су спречени да присуствују заседању. ДС је предлог за заказивање седнице о економској ситуацији у Србији поднео 8. маја.

Усвајањем сета пореских закона, јуче је завршено редовно пролећно заседање српског параламента.