Јак регион заједнички интерес

Председник Владе Србије Ивица Дачић поручио је на регионалном Самиту 100 бизнис лидера Југоисточне Европе, да државе Западног Балкана коначно треба да дефинишу заједничке интересе, како би на њима, а не на љубави, почивала њихова будућа сарадња. 

"Морамо да тражимо заједничке интересе. Не верујем у љубав између бивших југословенских народа и народности, јер да је она искрено постојала не бисмо ни ратовали. Верујем само у заједнички интерес. Ако будемо способни да га нађемо, имаћемо јак регион", рекао је Дачић на завршном панелу дводневног самита на којем су представници влада држава региона говорили на тему "Договор за ново доба". 

Некадашња Југославија је, према његовим речима, била утопија и зато ни данас не треба живети у илузији да је потребно правити неку нову Југославију, али је потребно ићи у што већу повезаност са циљем остваривања заједничких интереса. 

Он је предложио формирање заједничког тела, некаквог балканског савета, који би по узору на скандинавски савет, био консултативног карактера и служио да се боље заступају заједнички интереси. 

"Интерес нам је да сви заједно будемо боље позиционирани, да имамо повећан ниво економске активности, да имамо отворено тржиште за промет робе капитала и људи. Ми то још немамо у потпуности у овом региону. И даље се гледа на то ко одакле долази, али и билатерални примери не говоре да је свима пођеднако стало да имамо такав приступ", рекао је Дачић. 

То, како је објаснио, значи да не може, на пример, Србија само да буде тржиште за Словенију и Хрватску већ да мора бити партнер, односно да и њихово тржиште мора да се отвори за Србију. 

Дачић је истакао да се не сме дозволити оживљавање средњовековних концепата који су регион делили царским резом, и Словенију и Хрватску интегрисати у ЕУ а остале државе региона оставити у њеном предворју.

Председник Владе Србије је осврћући се на евроинтегративне процесе у региону констатовао да се све државе Западног Балкана данас суочавају са условима који нису били испостављани другим земљама на путу ка ЕУ, али да, иако се та чињеница мора уважавати, нико у региону не треба да се осећа инфериорно. 

"Нису сви принципи исти за све и живимо у таквом међународном поретку, али остаје нам да тражимо неки свој пут кроз кањоне кроз које треба да прођемо и да више верујемо себи самима", рекао је Дачић, и приметио да некима у међународној заједници можда и одговара одржавање и произвођење криза у овом делу Европе. 

"Све док постоје кризе, они имају радна места. Кад престану кризе неће имати шта да раде тако да ми у ствари одржавамо запосленост у њиховим земљама", нашалио се Дачић. 

Обраћајући се бизнис лидерима региона, Дачић је констатовао да регион због оријентисаности ка ЕУ не сме да запостави друга тржишта, а да пословни људи дефинитивно морају да сарађују како би имали икакву шансу на трећим тржиштима. 

"Данас нико није у стању да самостално изводи обиљан грађевински пројекат у свету све да нам неко и да посао, јер су се фирме које су то могле распале. Зато је важно повезивање како бисмо били јачи и то треба да буде поента у нашим политичким односима", закључио је Дачић. 

Ђукановић: Решавати реалне проблеме људи

Премијер Црне Горе Мило Ђукановић сматра да емотивне политичке проблеме треба оставити у прошлости и да политика у будућности треба да решава реалне проблеме људи. Он је честитао Београду и Приштини на постигнутом договору у Бриселу који је оценио као историјски значајан. Ђукановић је уверен да и тај договор може да допринесе бржој и бољој интеграцији региона у ЕУ.

Према оцени Ђукановића, није довољно да Балкан буде политички стабилан, него је потребан и убрзан економски развој. Он је оценио да је "дискриминација" то што се Балкан сматра предодређеним за криминал и корупцију.

Ђукановић је рекао да на Балкану државне политике треба да се ослобађају емоција и да се престану бавити манипулацијама, а главна преокупација влада треба да буде већи квалитет живота грађана.

Црногорски премијер је казао да је Црна Гора отворена за стране инвеститоре и позвао земље региона да се међусобно више отворе за инвестиције.

Ђукановић се успротивио, како је рекао, инфериорној политици Балкана према Европској унији - балканске земље не треба да се понашају према бриселској администрацији као према строгом учитељу који ће делити лекције из одређених области.