Измене изборних правила на чекању

Изборни систем сваке државе, сматра се најважнијим оруђем политике после Устава. Може да фаворизује део страначја и директно утиче и на то да ли састав парламента одговара жељама бирача. То што се у Србији гласа за партије којих је превише, а не за људе који представљају бираче, замерке су изборним правилима. Иницијатива за измене има, али на то се и даље чека.

Србија са стотину народних посланика мање, из свих крајева, и то баш оних којима бирачи највише верују. У најкраћем, тако поједини аналитичари замишљају најјачу државну законодавну инстанцу.

Цесид не види оправдање што више од половине општина у парламенту, међу којима Горњи Милановац, Бор, Параћин, нема свог представника.

"Оно за шта се ми залажемо јесте да свако зна ко је његов човек за његов крај, да свако зна који га посланик у Скупштини представља, да зна ко је његов човек и да сваки део Србије буде заступљен, јер то је једини начин да буду заштићени интереси свих", каже Марко Благојевић из Цесида. 

У држави рекордног броја парламентарних странака и оних које чине власт, то се помиње као главна кочница у одлучивању. Предлаже се укрупњавање политичке сцене, мењањем изборног цензуса.

Расим Љајић, лидер Социјалдемократске партије Србије, каже да та странка предлаже такозвани степенасти изборни цензус, да један цензус важи за самосталан наступ на изборима, а други цензуси за двочлане, трочлане или вишечлане коалиције.

"Овако дефинитивно не иде, оволико странчарења, оволики број странака доприноси већој трговини, већој пијаци", каже Љајић.

Процењује се да би, по угледу на Војводину, која има мешовити изборни систем и свега пет странака у Влади, проблем решила замена садашњег пропорционалног за тај или неки други изборни систем.

Политички аналитичар Владимир Гоати то одбацује јер сматра да због позиције Косова и Метохије у преамбули Устава, Србија мора да буде једна изборна јединица.

"Мислим да је пропорционални систем за овакво хетерогено културно, национално, религиозно друштво и најбољи систем. Остаје питање које је могуће мењати у изборном закону у оквиру пропорционалног система. То је број посланика. Он је екстремно висок", каже Гоати.

Пред последње парламентарне изборе укинуте су бланко оставке и уведене затворене изборне листе. Те промене нису довољне да успоставе везу између бирача и изабраних, уколико се, кажу, озбиљније не измени целокупан изборни систем.